Šošana Afrojim

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šošana Afrojim
Šošana u svsom ateljeu u Parizu, 1956.
Lični podaci
Datum rođenja(1927-09-01)1. septembar 1927.
Mesto rođenjaBeč, Austrija
Datum smrti9. decembar 2015.(2015-12-09) (88 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
Umetnički rad
Poljeslikarstvo
Pravacmodernizam

Šošana Afrojim (rođena Suzana Šiler; 1. septembar 1927 — 9. decembar 2015 [1]) je bila austrijska slikarka iz perioda modernizma. Šošana je bila umetnica sa punim radnim vremenom i često je putovala, izlažući svoje radove u inostranstvu. Tokom svojih putovanja, portretisala je mnoge poznate ličnosti i njena umetnost se razvijala u različitim pravcima. Njena umetnička dela iz ranog perioda bila su uglavnom naturalističke prirode, prikazujući pejzaže i portrete. Kasnije se njen stil razvio ka apstraktnoj umetnosti, pod jakim uticajem azijske kaligrafije.

Život[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Šošana Afrojim je rođena 1927. godine kao Suzana Šiler u Beču, u Austriji, u jevrejskoj porodici srednje klase. Njen mlađi brat Maksimilijan rođen je dve godine kasnije. Njen otac, Fric Šiler, posedovao je fabriku dugmadi za manžetne, a njena majka, Margaret Šiler, bila je vajarka. Šošana je prvo išla u Valdorf školu Rudolfa Štajnera, ali je ubrzo prešla u alternativnu školu Švarcvald. Počela je da slika i crta kao veoma mlada. Njena majka je podržavala Šošaninu kreativnost i sakupljala njene radove. [2]

Beg iz Beča[uredi | uredi izvor]

Sa jedanaest godina Šošana je bila svedok aneksije Austrije. „Gledala sam Hitlerov trijumfalni ulazak u Beč. Dobro se sećam kako sam pogledala kroz prozor (...) i videla kako ga je dočekala navijačka publika dok se vozio svojim otvorenim kolima (. . . ). Ohladila sam se i bila sam užasno uplašena." [3]

Porodica je odlučila da napusti Austriju. Fric Šiler, koji je rođen u Brnu, imao je češki pasoš i prvi je napustio zemlju. Margareta, Šošana i Maksimilijan su pobegli u Švajcarsku, zatim u Pariz, gde ih je sačekao Fric i konačno su 1939. stigli u London, gde su ostali dve godine. Šošana je pohađala Nortvud koledž i 1940. godine Politehničku školu u Čelziju, gde je imala časove slikanja i crtanja i učila o modnom dizajnu. Zbog bombardovanja, porodica Šiler je skoro svake noći morala da se sklanja u skloništa. Iskustvo je bilo veoma stresno za Šošanu. Svoj stres i emocije izražavala je crtežima. [4]

Emigracija u Ameriku[uredi | uredi izvor]

Šošanin otac je pobegao u Španiju i preko Tangera stigao u Njujork. Godine 1941. uspeo je da dobije izjavu pod zakletvom za svoju porodicu i rezerviše tri karte za S.S. Maduru, poslednji civilni brod koji će napustiti Evropu. Godine 1941, Šošana, njena majka i njen brat stigli su na ostrvo Elis, u Njujorku. Upisala je srednju školu Vašington Irving i pohađala časove slikanja pod vođstvom umetnika Bejs Afrojima, budućeg tužioca-žalioca u predmetu Afrojim protiv Ruska. [5]

Putovanje kroz Ameriku[uredi | uredi izvor]

Oto Klemperer, dirigent; ulje na platnu, slikala Šošana Afrojim, 1945.

Sa 17 godina putovala je protiv volje svojih roditelja sa Bejs Afrojimom kroz Ameriku. Da bi zaradili za život tokom ovih putovanja, slikali su pisce, muzičare, državnike i naučnike kao što su Tomas Man, Franc Verfel, , Bruno Valter, Lav Fojhtvanger, Teodor Drajzer i Hans Ajsler. [5]

Kada je u maju 1945. u San Francisku otvorena Konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji, par je portretisao poznate delegate, kao što je zamenik predsednika Nacionalne komisije za planiranje SSSR-a Vasilij Vasilevič Kuznjecov. [5]

Godine 1945. Šošana i Afrojim su se venčali. 1946. godine, njihovo jedino dete Amos rođeno je u Njujorku. [5]

Kuba i prva velika izložba[uredi | uredi izvor]

Izvan Havane, ulje na platnu, slikala Šošana, 1947.

Zbog Bejsovih aktivnosti u Komunističkoj partiji, par je napustio SAD i proveo devet meseci na Kubi, gde je Šošana imala svoju prvu izložbu 1948. godine u Circulo de Bellas Artes u Havani. [6] Od tog vremena koristila je ime „Šošana“, pseudonim koji joj je dao Afrojim, što znači „ljiljan“ na hebrejskom (po pravopisu je Šošana – שושנה). Nakon kratkog boravka u SAD, preselili su se u Evropu i na kraju u Izrael.

Porodica je bila finansijski siromašna i Šošana nije želela da živi kao tradicionalna domaćica. Razveli su se 1950. uz obostrani pristanak. Sa sinom se vratila u Beč 1951. [7]

Beč i Pariz[uredi | uredi izvor]

Povratak u Beč[uredi | uredi izvor]

Šošana se vratila u Beč sa svojim sinom ali na kraju je dala Bejsu puno starateljstvo. [8] Godine 1951. upisuje Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču, a 1952. godine Akademiju likovnih umetnosti u Beču, gde slika pod rukovodstvom prof. Sergijusa Pausera, Alberta Parisa Gitersloha i prof. Herberta Bekla. Nezadovoljna akademskom umetničkom praksom, preselila se u Pariz, u Francuskoj, 1952. godine.[traži se izvor]

Pariz[uredi | uredi izvor]

Nakon preseljenja u Pariz, Šošana je živela i radila u nekadašnjem ateljeu Andre Derena. Na kraju se preselila u drugi studio pored Konstantina Brankušija. [9] Veoma se zbližila sa umetnikom, za koga je govorila da je voli „kao ćerku“. [10] Kasnije je živela u drugom studiju koji je prethodno bio u vlasništvu Pola Gogena. [10]

Šošana je imala finansijskih problema kao umetnica u Parizu. Opisala je to kao "gorko-slatko vreme". Upoznala se sa umetnicima Františekom Kupkom, Ogistom Herbinom, Osipom Zadkinom, Sezarom, Pinjonom, Maksom Ernstom, Ivom Klajnom, Aleksandrom Kolderom, Vifredom Lamom, Semom Frensisom, Žan-Polom Sartrom, Afandijem i Markom Šagalom. [9] Alberta Đakometija je smatrala jednim od svojih najboljih prijatelja. [11] Godine 1953. Šošana je upoznala ciriškog galeristu Maksa G. Bolaga, koji je postao glavni promoter njenog rada. [5]

U Parizu, Šošana je imala više izložbi u galeriji Andre Veja i Jesenjem salonu, Salon des Réalités Nouvelles i Majskom salonu, gde je prvi put srela Pabla Pikasa. Pozvao ju je da ga poseti u njegovoj vili u Valoriju i nacrtao njen portret 1954. godine. [9]

Putovanje po svetu[uredi | uredi izvor]

Kjoto, mastilo na papiru, naslikala Šošana, 1957.

Godine 1956, Šošana je putovala kroz Aziju. Organizovala je sebi poziv kineskog Ministarstva kulture da izlaže u Pekingu [12] i na putu za Kinu posetila je Indiju, Tajland, Kambodžu i Japan, gde se zainteresovala i inspirisala indijskom filozofijom, hinduizmom i budizmom. Bila je impresionirana umetnošću kaligrafije i naučila je umetničke tehnike na pirinčanom papiru od budističkih monaha u Kjotu i kineskih slikara u Hangdžou. Umetnost kaligrafije postala je forma njenog slikarskog stila. Godine 1957. stigla je u Peking, gde je njena izložba održana u Carskoj palati. [9]

Godine 1959. Šošana je putovala kroz Afriku, gde je uradila portret Alberta Švajcera u Lambareneu [13], da bi se na kraju vratila u Pariz. [9]

Pino Galicio i Šošana u Albi del Pijemonte, u Italiji, 1960.

Iste godine upoznaje se sa italijanskim umetnikom Pinom Galicijom. [14] Zajedno su radili u Parizu i Alba del Pijemonte, u Italiji. U pismu koje je Galicio napisao svom galeristi Otu i Hajkeu Van de Lou u Minhenu, on je objavio da je „20 slika napravljeno u septembru 1959. u Parizu, zajedno sa Šošanom“, dodajući „da su rezultati zastrašujući“. [15]

Preko Galicija, Šošana je stupila u kontakt sa grupom Kobra, između ostalih sa Karelom Apelom i Asgerom Jornom. [16] Ali pošto je žena, nisu je prihvatili kao punopravnog člana umetničke grupe. [17]

Šošana, Andre Verde, Pikaso i Pinjon na otvaranju Šošanine izložbe u Šatou Grimaldi u Antibu, u Francuskoj, 1962.

Umesto toga, Šošana je započela saradnju sa galerijom O'Hana u Londonu, gde je imala tri izložbe 1959, 1960. i 1963. [18] Godine 1962. imala je izložbu u Šatou Grimaldi u Antibu. [19]

Meksiko[uredi | uredi izvor]

Sama u Meksiku, ulje na platnu, slikala Šošana, 1969

Godine 1964. Šošana je otputovala u Meksiko živeći mnogo meseci u Kuernavaki, [20] poznatom kao „Grad večnog proleća“ i utočište za mnoge umetnike i intelektualce 1960-ih. [21] Sprijateljila se sa meksičkim umetnicima kao što su Rufino Tamajo, Sikeiros, Hose Luis Kuevas i Matijas Geric. Godine 1965. prvi put je upoznala Adolfa Gotliba i kasnije u Njujorku razvili su duboko prijateljstvo. Godine 1966. održana je izložba Šošaninih radova u Palati lepih umetnosti. [22]

Drugo putovanje oko sveta[uredi | uredi izvor]

Tokom svog drugog putovanja oko sveta 1968. godine, Šošana je posetila Južna mora, Karibe, Tajland, Bali, Australiju, Indiju, Sikim, Nepal, Avganistan, Iran i Izrael. Godine 1969. Čogjal joj je poverio da slika portrete kralja i kraljice Sikima i iste godine je postala član Teozofskog društva. [23]

Godine 1972. Šošana se preselila u Jerusalim, gde je planirala četiri izložbe u Galeriji Stare Jafe. Ali kada je izbio Jomkipurski rat, sve je otkazano. Šošana je napustila Izrael i preselila se 1974. u Njujork. [24]

Njujork[uredi | uredi izvor]

Central Park u Njujorku, gvaš na papiru, slikala Šošana, 1975

Od 1974. do 1985. živela je i radila u Njujorku. Pre nego što se preselila u svoj studio u Kvinsu, odsela je u hotelu Čelsi na Menhetnu, gde je mogla da plaća kiriju slikama. [25] Upoznala je mnoge ljude sa njujorške umetničke scene, poput Marka Rotka, Frančeska Klementea, Džozefa Hiršhorna i njenog bliskog prijatelja Adolfa Gotliba. [26] Uprkos tome što je stekla međunarodnu pažnju svojim radom i često izlagala, bila je nezadovoljna svojom životnom situacijom i nelagodno se osećala u Njujorku. [27] U Beč se vratila 1985. godine.

Povratak u Beč[uredi | uredi izvor]

Po povratku u Beč, nastavila je da putuje sve dok nije morala da stane zbog zdravstvenih problema 2005. godine. Nakon toga se preselila u starački dom i nastavila da slika. Umrla je 9. decembra 2015. godine. Njen sin, Amos, služi kao njen menadžer i promoter. Austrijska nacionalna biblioteka je 2008. godine preuzela njenu kreativnu imovinu, koja se sastoji od rukopisa, fotografija, pisama, dokumenata itd. i stavila ih na raspolaganje javnosti.

Rad[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

U svom ranom stvaralaštvu, Šošana povezuje pojedine elemente iz tradicije fovizma sa kompaktnim, hermetičkim pogledom na američki realizam i primetno je prožeta duhom mladalačke bezbrižnosti. [28]

Svoje prve trajne umetničke uticaje Šošana je poprimila u umetničkoj školi u Njujorku, počevši od četrnaeste godine. Pre nego što je počela da stvara apstraktne slike ranih 1950-ih, slikala je u stilu živopisnog, arhaizirajućeg realizma - stil koji se vezuje za političku umetnost u periodu oko 1945. godine, kao manju prelaznu fazu između ranijih i poznatijih realizama 1930-ih (Nova objektivnost, Verismo, Precizionizam, Magični realizam, itd.) i apstraktnog slikarstva 1950-ih godina. [29] Bombardovanja u Londonu izazvala su umetničke refleksije u njenom crtežu. Njen učitelj u Njujorku i kasnije suprug Bejs Afrojim, koji je bio posvećeni komunista, odveo ju je mnogo dublje u narativnu umetnost i savremeni socrealizam. [30] Afrojim i Šošana su bili veoma uključeni u političke aktivističke njujorške umetničke krugove, koji su se sastojali uglavnom od evropskih imigranta. [31]

Na svojim putovanjima sa Bejs Afrojimom kroz SAD i kasnije Kubu, Izrael i Evropu, Šošana je slikala ulične pejzaže (npr. Old Street in NY City, 1943, ili Street in L.A, 1945), radnike u fabrici (npr. serija My Sweatshop in New York, 1944), ljude koje je srela na putu (npr. Two Black Youths, 1944, ili Young Man with a Straw, 1945) i mnoge pejzaže. Osim toga, portretisala je mnoge umetnike i političare (npr. Franca Verfela na mrtvačkoj postelji, 1945, ili Ota Klemperera, 1945). Ovi portreti odražavaju kritično intelektualno okruženje, u koje se uselio bračni par Afrojim. [32] Sve prikazane osobe imaju izrazito melanholični izgled i sve su to ili frontalni ili tričetvrtinski portreti, koji se u potpunosti fokusiraju na predstavljenu osobu. Iz perspektive smelog socrealizma, tumačila je psihologiju evropskih imigranata u Los Anđelesu i evropskih delegata na osnivačkoj konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku. [33] Studije radničkog miljea Šošane, s druge strane, pokazuju visok afinitet sa poznatim regionalistima i socrealistima kao što su Tomas Hart Benton, Grant Vud, braća Sojer ili meksički muralisti Hoze Klemente Orosko i Dijego Rivera. [34]

Sve do 1948. Šošana je ostala verna kompaktnom, živopisnom i ekspresivnom socrealizmu. Na ovim ranim slikama, figure su grubo modelirane sa nekoliko širokih poteza četkicom bez ikakvih detalja; pejzaži prirode i gradski pejzaži se uvek otvaraju posmatraču sa blago uzdignute tačke gledišta. Scene se pojavljuju uglavnom u neutralnom svetlu, bez senke ni kuća ni figura, ali ovi pejzaži sa zasićenom primenom boja odišu gotovo vedrim raspoloženjem, što se može protumačiti kao odjek fovizma. [35] Šošanine slike evropskih alpskih pejzaža, koje je počela da stvara po povratku u Beč 1951. godine, već pokazuju njene prve korake u informalizmu. [28]

Pariz, Azija i umetnost informalizma[uredi | uredi izvor]

Kada se Šošana preselila u Pariz 1952. godine, postala je deo takozvane Pariske škole. [36]

Pod uticajem intenzivnog kontakta sa drugim umetnicima iz celog sveta, Šošana je svoj stil iz ekspresivnog realizma pretvorila u enformel. Korak po korak eliminisala je predmet sa svojih slika i sledila međunarodni umetnički žargon tog vremena nakon 1945. [37] Njene slike u Parizu povezuju se sa apstraktnim ekspresionizmom i stručnjaci ih upoređuju sa slikama Džeksona Poloka, Žorža Matjea i Hansa Hartunga. [38]

Od druge polovine 1950-ih, njena dela sve više pokazuju informelističke karakteristike. Kao i mnogi drugi umetnici njenog vremena, bila je fascinirana azijskom kaligrafskom estetikom i filozofijom iza nje. Imala je mnogo azijskih prijatelja u Parizu (npr Tobaši, Fudžino, Valas Ting) i napravila svoje prve eksperimente sa kaligrafskim tehnikama. [39] Ali odlučujući impuls za intenzivno bavljenje proučavanjem tradicionalne dalekoistočne umetnosti bilo je njeno prvo putovanje u Aziju 1957. godine. Naučila je da koristi kinesko mastilo na papiru i ubrzo primenila novu tehniku na svojim uljenim slikama. [40]

Iako je veliki deo svog rada posvetila apstraktnoj umetnosti, Šošana se nikada nije u potpunosti odrekla reprezentativnosti i nastavila je da prepliće povremene figure u svoje slike. [41]

Meksiko i apstraktni nadrealizam[uredi | uredi izvor]

Mnoge Sošanine slike sadrže nadrealističke motive, poput beskonačnog horizonta, proširene beskrajne prostore, u kojima kao da lebde misteriozni oblici, maske ili glave. Upotreba nadrealističkog jezika je posledica Šošaninih putovanja u Meksiko. Godine 1960. prvi put je posetila tu zemlju, koja je – zbog svoje političke antifašističke pozicije – u to vreme bila posebno privlačna za umetnike i intelektualce iz Evrope. [42]

Šošana je jedna od one „dece jezika slikarstva u Meksiku“, „pintora filomeksikana“. [43] Celog života imala je duboku i magičnu vezu sa zemljom, što se ogleda i u njenom radu. Slike koje je kreirala u Meksiku ili koje podsećaju na Meksiko imaju poseban karakter, drže se u tipičnom blistavom koloritu i kontrastima te zemlje. [44] Usavršila je tehniku koju je jednom slučajno razvila u svom pariskom studiju godinama ranije, kada je kiša padala kroz stakleni krov koji prokišnjava na njene akvarele i osušila se, ostavljajući svetle tačke sa tamnim ivicama. Šošana je počela da imitira ovaj efekat sa terpentinom na svojim uljenim slikama, rezultat je bila „neka vrsta slikanja u obrnutom smeru“ [45] koja je podsećala na strukturu tečnog kristala, kako ona sebe opisuje: „Neki biohemičari kažu da moje slike liče na ono što vidiš, kad pogledaš u mikroskop“ [46]

Usamljenost i bol[uredi | uredi izvor]

Usamljena figura, tamna silueta ili jedna glava između debelih šipki, okružena divljim potezima unutar perspektive tunela – ovakvi motivi prolaze kao crvena nit kroz celo Šošanino delo i dodelili su joj reputaciju „Kasandre platna“, proročice propasti, umetnice atomskog doba, slikarke anksioznosti i usamljenosti, bolesti i demencije, nezaposlenosti, bola i smrti." (Mainichi Shimbun, Japan 1957.)

Politički radovi[uredi | uredi izvor]

Šošana je od detinjstva bila ozbiljno pogođena političkim događajima. Sa 11 godina gledala je Hitlera kako maršira u Beč, kasnije je porodica morala da pobegne od nacističkog režima. Koristila je slikanje kao izlaz da se nosi sa ovim traumatskim događajima, kao na crtežu koji je nazvala „Hitler kao klovn“. [47] Teme kao što su Hladni rat, Jomkipurski rat, atomsko doba ili terorizam mogu se naći iznova i iznova u njenom opusu. Kada se vratila u Beč 1985. godine, radila je na vremenu nacističkog režima i Holokausta. Tokom predizborne kampanje Kurta Valdhajma 1987/88, napravila je seriju slika i kolaža, u koje je ugradila nacističke propagandne tekstove. [48] Šošana je naslikala i motivske cikluse ratova u Jugoslaviji, napada na Svetski trgovinski centar ili rat u Iraku. [49]

Kasni rad[uredi | uredi izvor]

Reminiscencije na ranije serije radova i proces kompresije mogu se jasno uočiti u Šošaninom kasnom delu. [50]

Od 2000-ih, njene slike dobijaju sasvim drugačiji karakter, strukture su tiše, boje jasnije, a forme jednostavnije. Motivi ponekad deluju čak i detinjasti i naivni, ove slike su male zagonetke pune ironije i fantazije. [51]

Radovi (izbor)[uredi | uredi izvor]

Kompletan pregled Šošaninih radova mogu se pronaći na oficijelnom sajtu. [52]

  • 1944: Radnici u njujorškoj radionici, ulje na platnu, 40,5 x 48 cm
  • 1955: Umetnici u Parizu, ulje na platnu, 73 x 100 cm
  • 1957: Marokanski Marakeš, ulje na platnu, 60 x 55 cm
  • 1963: Kineski tigar, ulje na platnu, 96 x 162 cm
  • 1972: Terorista u Minhenu, ulje na platnu, 115 x 72 cm
  • 1981: Duga, ulje na platnu, 101 x 76 cm
  • 1988: Koncentracioni logor, akril na platnu, 116 x 74 cm
  • 1990: Sećanja na Meksiko, ulje na platnu, 80 x 115 cm
  • 1992: Koramsšar - Irak, ulje na platnu, 75,5 x 115 cm
  • 2004: Pokret V, Akril na platnu, 40 x 60 cm
  • 2007: Život, ulje na platnu, 60 x 40 cm

Prijem[uredi | uredi izvor]

Šošana u kontekstu austrijskog modernizma[uredi | uredi izvor]

Šošana je radila na međunarodnom nivou u SAD, Izraelu, Francuskoj, Meksiku, Južnoj Americi, Indiji, Japanu, Kini, Africi itd. Zbog toga joj je uglavnom uskraćeno priznanje u kontekstu austrijske umetnosti 20. veka. Strana štampa je, paradoksalno, uvek doživljavala kao austrijsku slikarku. [53] Danas je često označavaju kao kosmopolitu, putnicu sveta, na čiji rad utiču iskustva sa svih kontinenata. [54]

Šošanin položaj žene u svetu umetnosti[uredi | uredi izvor]

U Šošanino vreme umetnička karijera za ženu nikako nije bila podrazumevana. Cilj izdržavanja sopstvenom umetničkom produkcijom činio se – ne samo za žene – gotovo nemogućim, zbog čega su mnoge ambiciozne umetnice završile praktičnu obuku u nekoj drugoj profesiji uporedo sa svojim umetničkim školovanjem. U većini slučajeva radilo se o nastavničkom zvanju, kojim su se bavile u sferama umetnosti. [55] Ali Šošana je izabrala svoj samostalan, samoopredeljen i emancipovan način, u eri u kojoj je zakonsko sprovođenje jednakih prava muškaraca i žena i jednakih mogućnosti za rad u bilo kojoj profesiji bilo jednostavno nezamislivo. [56]

Dobar primer koliko je bilo teško kao umetnici na tržištu je činjenica da ju je čak i revolucionarna umetnička grupa poput Kobre, odbila da postane članica iz seksističkih razloga. A galerista njenog kolege Pinoa Galicija, sa kojim je napravila mnoge slike, nije želeo da se potpisuje sa Galicijom na istom delu.

Dugo vremena, uloga žene u umetnosti bila je da bude inspirativna muza, a ne da sama bude slikarka. Ali Šošana je shvatila da mora da razvije svoj individualni, jedinstveni imidž umetnika i veoma dobro je znala kako da praktikuje uspešno samoupravljanje. Širila je uzbudljive, misteriozne priče o svom životu i stvorila propagandu oko svoje osobe. Njeni susreti sa Pikasom pričali su se iznova i iznova – posebno priča kada ga je posetila u njegovoj vili u Valorisu, da bi bila portretisana i pri tom odbila njegov poziv da ostane kod njega. Šošana je pokušala da upotrebi Pikasovo ime kako bi privukla više pažnje. Planirani naslov knjige nikad završenog autobiografskog romana odnosio bi se na taj događaj: Devojka koja je rekla Ne Pikasu. [57]

Ipak, Šošana je kasnije vrlo često spominjala da je bila rastrzana između svog ponosa što je rekla „ne” i kajanja, što nije izabrala lakši i sigurniji put na strani muškaraca. [58]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Mart 2008: Austrijska pošta izdala je prigodnu marku „Šošana“ u seriji „Moderna umetnost u Austriji“
  • 2. septembar 2009: Zlatna nagrada za zasluge Pokrajine Beč
  • 27. maj 2010: Austrijski krst časti za nauku i umetnost [59]

Izložbe (izbor)[uredi | uredi izvor]

Radnici u njujorškoj radionici, naslikala Šošana, 1944.
  • 1948: Circulo de Bellas Artes, Havana
  • 1957: Carska palata, Peking
  • 1960: Muzej umetnosti, Sao Paulo
  • 1961: Šošana, Muzej Pikaso, Antibi
  • 1966: Nacionalni muzej moderne umetnosti, Meksiko Siti
  • 1973: Galerija Stara Jafa, Izrael
  • 1976: Centar moderne umetnosti, Cirih
  • 1982: Galerija Horizont, Njujork
  • 1997: Šošana-Retrospektiva, Palata Palfi, Beč
  • 1998: Muzej Lentos, Linc, Austrija
  • 1999: Muzej Matis, Le Cateau-Cambrésis, Francuska
  • 2006: Predstavljanje knjige, Jevrejski muzej, Beč
  • 2007: Umetnička galerija Sidarta, Katmandu, Nepal; Galerija Agora, Njujork; Pozorište Givatajim, Izrael
  • 2008: Kulturni centar Kalil Sakakini, Ramala, Zapadna obala; Gradsko veće Lime, Umetnička galerija Pančo Fijero, Peru
  • 2009: Muzej Univerziteta Ješiva, Njujork; Narodna banka Srbije, Beograd; UCLA Hilel muzej, Los Anđeles
  • 2012: Šošanina umetnost, Beč; izložba povodom Šošaninog 85. rođendana
  • 2013: Izložba u Umetničkom centru Bahreinskog nacionalnog muzeja
  • 2013: Austrijska nacionalna biblioteka, Beč: „Noć nad Austrijom. Aneksija 1938 – Bekstvo i proterivanje“, grupna izložba; 75 godina posle austrijskog anšlusa nacističkoj Nemačkoj
  • 2013: Izložba u Galicijskom jevrejskom muzeju Krakov, Poljska
  • 2013: Nacionalna biblioteka Austrije, Beč
  • 2013: Galerija umetnosti Dubaji, UAE
  • 2013: Al-Babtain biblioteka, Kuvajt
  • 2014: Galerija del Ponte Torino, Italija
  • 2014: Galerija Sal, Beč
  • 2015: Teatar Nestrojhof/Hamakom, Beč
  • 2015: Galerija Lendnine, Grac

Muzeji[uredi | uredi izvor]

Duga, Marka specijalnog izdanja „Šošana” zbirke „Moderna umetnost u Austriji” 2008, ulje na platnu, slika Šošana, 1981.
  • Albertina, Grafička zbirka, Beč
  • Muzej moderne umetnosti, Pariz
  • Muzej moderne umetnosti, Rim
  • Muzej moderne umetnosti, Rio de Žaneiro
  • Muzej moderne umetnosti, Sao Paolo
  • Muzej moderne umetnosti, Meksiko
  • Muzej moderne umetnosti, Nju Delhi
  • Muzej lepih umetnosti, Santa Fe
  • Muzej Bezalel, Jerusalim
  • Izraelski muzej, Jerusalim
  • Muzej Helene Rubinštajn, Tel Aviv
  • Jevrejski muzej, Njujork
  • Leo Bek Institut, Njujork
  • Njujorška bolnica, Njujork
  • Stamford muzej, Konektikat
  • Umetnička galerija Solsberi, Rodezija
  • Univerzitet Farlaj Dikenson, Nju Džersi
  • Hiršhorn muzej, Vašington, DC
  • Musej Matis, Nica
  • Musej Pikaso, Antibi
  • Petit Pale, Ženeva
  • Nova Galerija, Linc, Austrija
  • Oberbank Beč

Publikacije[uredi | uredi izvor]

  • Karin Jilek: Die Künstlerin Soshana "A broken childhood" (The artist Soshana - "A broken childhood")
  • Lisa Bolyos, Katharina Morawek (eds.): Diktatorpuppe zerstört, Schaden gering. Kunst und Geschichtspolitik im Postnazismus
    • Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oevre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diploma Thesis History of Art, University Vienna 2011
    • Amos Schueller, Angelica Bäumer (eds.): Soshana. Life and Work. Comprehensive monograph on Soshanas life and work, contributing authors: Matthias Boeckl, Afnan Al-Jaderi, Christian Kircher, Marlene Streeruwitz, Martina Pippal, Christian Kloyber et al., Bäumer, Angelica; Schueller, Amos (2010). Soshana: Leben und Werk Life and Work. Vienna, New York: Springer. ISBN 978-3-7091-0274-9. 
    • Martina Gabriel, Amos Schueller (eds.): Soshana. An Overview of Soshana's Works, contributing authors: Peter Baum, Max Bollag, Walter Koschatzky, et al., Vienna 2005
    • Amos Schueller (ed.): Soshana. Paintings and Drawings 1945 – 1997, exhibition catalog of the Retrospective 1997, Palais Pallfy, Vienna 1997
    • United Artists Ltd. (ed.): Soshana, comprehensive illustrated book, contributing authors: Jean Cassou, Michel Georges-Michel, Waldemar George, Pierre Restany, Tel Aviv 1973
    • Fetz/ Fingernagel/ Leibnitz/ Petschar/ Pfundner (ed.): Night over Austria. The annexation 1938 -–Flight and Expulsion, Exhibitioncatalogue to Night over Austria. The annexation 1938 - Flight and Expulsion, at the Austrian National Library in Vienna, (7.3.-28.4.2013), Residenz Verlag, Vienna 2013

Film[uredi | uredi izvor]

Svuda sama. Umetnica Šošana [60] (Dokumentarni film: 45 min); režija i produkcija: Verner Miler. Zasnovan na Šošaninoj biografiji, snimljen u Beču, Parizu, Meksiku i Njujorku, film odražava priču 20. veka. Sadrži intervjue sa samom umetnicom, sa prijateljima, poznanicima i savremenicima. Dokumentarac o životu Šošane emitovan je u decembru 2013. na 3Sat.

Ostalo[uredi | uredi izvor]

  • mart 2008, predstavljanje specijalne marke "Šošana" u seriji "Moderna umetnost u Austriji"
  • U septembru 2011. sedam Šošaninih slika ukradeno je iz privatne kolekcije u Beču [61]
  • Šošana je nekoliko godina radila na svojoj autobiografiji sa koautorom Tobijem Falkom. Nikada nije završena niti objavljena. Rukopis je u posedu njenog sina Amosa Šilera.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Malen, auch ohne zu sehen": Malerin Soshana gestorben”. DiePresse.com (na jeziku: German). 12. 12. 2015. 
  2. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 24 / 25
  3. ^ From Soshana's unpublished diaries, archived in the Austrian National Library
  4. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 25 / 26
  5. ^ a b v g d Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
  6. ^ Bäumer, Angelica; Schueller, Amos (2010). Soshana -Life and Work. Springer Wien New York. ISBN 978-37091-0274-9. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  7. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 27
  8. ^ "My life calmed down, I had a stable home, no more hotel rooms, no more railway stations, no more departures." Amos Schueller, Soshana - My Grandfather's Daughter, in: Soshana. Life and Work. Springer 2010
  9. ^ a b v g d Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85
  10. ^ a b From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library
  11. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 29
  12. ^ "I wanted to see China, so I just went to the embassy, and told them, that I am a painter and that I want to fly to China." Within one month Soshana got an invitation for an exhibition. The Chinese Ministry of Culture paid for the flight and the transport costs of the paintings. (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  13. ^ "His hospital was very primitive (...) I made a portrait of Albert Schweitzer. He did not want me to paint his glasses, although he had them on his nose." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  14. ^ "Once going down Rue de Seine in the spring of 1959, I met an Italian painter in one of the galleries and we started talking and got very interested in each other. His name was Pinot Gallizio. I took him over to my studio and showed him my work. He in turn tried to explain to me, how to use Vinovil, that is a certain plastic material. I wanted to learn from him this technique." ( From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  15. ^ "Pinot and myself started working on the same canvas at the same time. He showing me his technique of using Vinovil, with my technique using the palette knife. (...) Later I visited Pinot at his home in Alba de Piemonte and we worked there together using all different methods, even fire on canvas.(...) In Paris and Alba, we painted 20 or 25 paintings together, but his art dealer did not want me, therefore we signed separately." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  16. ^ "It happened that Karel Appel sat next to us and we started talking, as Pinot knew Appel and was connected with the Cobra Group, together with Asger Jorn." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  17. ^ "They did not want a woman to join them. I hurt me but as a woman I slowly get used to it." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
  18. ^ Several articles about Soshana's exhibitions in the O´Hana Gallery are archived in the Austrian National Library: 10/1959 The Arts Review, 1959 The Jewish Chronicle, 2/1960 Apollo, 13/2/1960 The Guardian, 19/2/1960 Evening News, 26/2/1960 The Jewish Chronicle, 4/3/1960 Yorkshire Evening News, two articles 1963 – newspaper unknown.
  19. ^ Catherine Guglielmi, "La Chronique Artistique", L'Indepentant August 31st 1962: "Le vernissage de Soshana au Musee Picasso (Chateau Grimaldi) fut un evenement artistique et mondain digne de attachante personnalite de l'artiste."
  20. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 37
  21. ^ Christian Kloyber: Mexico – Soshana's Inspiration, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 226
  22. ^ Several articles about Soshana's exhibitions in the Palacio de Bellas Artes are archived in the Austrian National Library: 1966 El Heraldo, 5/6/1966 El Redondel, 5/8/1966 Excelsior, 8/8/1966 El Sol de Mexico, 10/8/1966 El Universal, 13/8/1966 The News, 17/8/1966 El Nacional, 17/8/1966 Cine Mundial, 18/8/1966 The News, 18/8/1966 El Sol de Mexico, 18/8/1966 Novedades, 22/8/1966 Excelsior, 31/8/1966 Excelsior
  23. ^ Christian Kirchner, Soshana – Collector of Worlds, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 50
  24. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 39
  25. ^ "where many artists stayed, as the owner took paintings for payment. Once I gave him a large painting for several month payment." From Soshana's unpublished diaries, undated, archived in the Austrian National Library
  26. ^ Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.86
  27. ^ "In fact what happens now in New York has nothing to do with art anymore. You have to be in the clique of big money. Some of the big galleries that dictate the Art fashion are financed by the mafia.(...) Yet when you see what happens to the artists in N.Y. today - as N.Y. became the Art Center of the world - only 1 of 2000 artists can make living from his work. From that only 4 or 5 women artists are known. (...) Today its really like the end of art. nothing new comes out anymore. Myself and many other artists have so many paintings that they can't sell and not even exhibit and dont know what to do with their work. (...) "In Paris in 1952, when I first arrived, there was a different spirit still in the Art World. The artists believed in what they did and the galleries were looking for new talents and there was a hope of success and fame. (...) This period that I lived through in Paris from 1952 till 1972 is gone. (...)The American and German collectors no longer came to Paris to buy art and N.Y. became the art center instead." From Soshana's unpublished diaries, archived in the Austrian National Library
  28. ^ a b Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.23
  29. ^ Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.11
  30. ^ Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Leben und Werk, Springer 2010, p.12
  31. ^ Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.16/17
  32. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 24/25
  33. ^ Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.22
  34. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 26
  35. ^ Matthias Boeckl: The Colors of Life – Background and context of Soshana's early work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.21/22
  36. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p.29/30
  37. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 36
  38. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 36-39
  39. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 52-54
  40. ^ "My Trip to China in 1957 left a lasting influence on my work (...) I was taught the traditional Chinese painting technique on rice paper by an artist in Hangchow. When I returned to Paris I tried applying oils with a palette knife on canvas in a similar way and I continue to use this technique." Soshana in: Soshana, United Artists Ltd., Tel Aviv 1973, p. 146
  41. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 47
  42. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p.81
  43. ^ Christian Kloyber: Mexico – Soshana's Inspiration, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 223
  44. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story of a Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 38
  45. ^ Martina Pippal: Soshana in the context of Austrian Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 55
  46. ^ Soshana, How to make use of and control results obtained by accident, archived in the Austrian National Library, p. 6
  47. ^ Afnan Al-Jaderi: The Story of a Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 25/26
  48. ^ Martina Gabriel: Soshana - Life and Work, in: Soshana, Amos Schueller Vienna 2005, p. 70
  49. ^ More examples can be found on the homepage under the "Paintings" item in the category "Political"
  50. ^ Ulli Sturm: Soshana – A Cosmopolitan, in: Soshana, Amos Schueller Vienna 2005, p.78
  51. ^ More examples can be found on the homepage under the "Paintings" item in the category "Recent Works"
  52. ^ Zvanični veb-sajt
  53. ^ Martina Pippal: Soshana in the context of Austrian Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 52
  54. ^ Peter Baum: Existentialist Findings: The Viennese Painter Soshana, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 140; Ulli Sturm: Soshana – A Cosmopolitan, in: Soshana, Amos Schueller Vienna 2005, p. 77/78
  55. ^ Matthias Boeckl, The Colors of Life – Background and Context of Soshana's Early Work in U.S. Modernism, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p.17/18
  56. ^ Martina Gabriel: Soshana - Life and Work, in: Soshana, Amos Schueller Vienna 2005, p. 53
  57. ^ Birgit Prunner: Soshana. Das Malerische Oeuvre der 1950er und 1960er Jahre im Licht der internationalen Avantgarde, Diplomathesis 2011, p. 75, 80
  58. ^ from Soshana's unpublished diaries and Manuscripts, archivied in the Austrian National Library
  59. ^ „Reply to a parliamentary question” (PDF) (na jeziku: German). str. 1879. Pristupljeno 22. 12. 2012. 
  60. ^ „Filmdokumentation "Überall alleine - Die Künstlerin Soshana"”. www.respekt.net. Pristupljeno 2012-12-12. 
  61. ^ „Kunstraub: 18 Werke aus Wiener Privatsammlung gestohlen - Wien - 7. Bezirk - Vienna Online”. Vienna.at. 2011-10-10. Pristupljeno 2012-12-12. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шошана_Афројим&oldid=27053387”