12. slavonska divizija NOVJ
| Dvanaesta slavonska divizija | |
|---|---|
.svg) Jugoslovenska partizanska zastava | |
| Postojanje | 30. decembar 1942. Mesto formiranja: Slavonija |
| Formacija | 12. slavonska brigada 16. omladinska brigada Joža Vlahović 17. slavonska brigada |
| Jačina | 2.700 vojnika i oficira[traži se izvor] |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | 10. oktobra 1944. proglašena udarnom |
| Komandanti | |
| Komandant | Petar Drapšin |
| Politički komesar | Jefto Šašić |
Dvanaesta slavonska divizija NOVJ je formirana 30. decembra 1942. godine kao „Četvrta divizija Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske“, a 9. maja 1943. je preimenovana u Dvanaestu diviziju NOVJ. Pri formiranju u njen sastav ušle su tri brigade: Dvanaesta slavonska, Šesnaesta omladinska brigada „Joža Vlahović“ i Sedamnaesta slavonska udarna brigada. Tada je u njenom sastavu bilo ukupno oko 2.700 boraca. Od 17. maja 1943. godine bila je u sastavu Šestog slavonskog korpusa.
Dvanaesta slavonska divizija istakla se veoma uspešnim i raznovrsnim dejstvima na vrlo osetljivom i snažno branjenom području Slavonije. Ova dejstva uključivala su ceo dijapazon napadnih aktvinosti, od diverzija i zaseda, preko prepada na manje osovinske garnizone, do učešća u složenim operacijama na nivou korpusa.
Iz sastava divizije izašle su 3. novembra 1943. godine: 12. i 16. brigada, a ušle 25. brodska i Čehoslovačka brigada „Jan Žiška“.
Tokom intenzivnih borbi od maja 1944. do marta 1945. godine Dvanaesta divizija je izgubila dva komandanta: Nikolu Demonju u Slavonskoj Požegi i Milana Stanivukovića u Levanjskoj Varoši, u Virovitici je 5. oktobra. 1944. ranjen Dušan Pekić, komandant divizije. Od juna 1944. do marta 1945. godine Divizija je izgubila osam komandanata brigada: Nikolu Miljanovića Karaulu, Ivana Senjuga, Milivoja Babca, Milana Bobića, Ivu Marinkovića, Josipa Ružičku, Antona Doležala i Uroša Poparu, zatim četiri politička komesara brigade i jednog zamenika komandanta brigade.
Divizija je, za svoje zasluge u borbi, 10. oktobra 1944. godine, proglašena udarnom.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vojna enciklopedija, Beograd 1975. godina
