32. zagorska divizija NOVJ

**Tridesetdruga zagorska divizija**
Tridesetdruga zagorska divizija
	Grupa boraca 32. divizije u pokretu, Bilogora 1944.
Postojanje	12. decembar 1943 – 1945. Mesto formiranja:; Kalnik
Formacija	Brigada „Braća Radić“ ; Brigada „Matija Gubec“ ; Brigada „Mihovil Pavlek Miškina“; 1. zagorska brigada
Jačina	. 12. decembar 1943: 1764 vojnika i oficira; april 1945: 3527 vojnika i oficira;
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Operacija Dubrovnik, ; Podravska operacija, ; Virovitički mostobran, ; Završne operacije JA
Komandanti
Komandant	Izidor Štrok
Politički komesar	Ivan Robić

Tridesetdruga zagorska divizija NOVJ formirana je 12. decembra 1943. godine na području Kalničkog gorja od brigada „Braća Radić“ i „Matija Gubec“. Na dan formiranja imala je 1764 borca naoružana sa 992 puške, 62 puškomitraljeza, 14 mitraljeza, 24 automata, 5 minobacača i 3 protivtenkovska topa. Do 19. januara 1944. bila je pod komandom Štaba Druge operativne zone Hrvatske, a zatim u sastavu Desetog korpusa NOVJ.^[1]

Borbeni put divizije[uredi | uredi izvor]

U januaru 1944. divizija je dejstvovala u Hrvatskom zagorju protiv delova Pavelićevog tjelesnog zdruga i Zagrebačke posadne bojne. Posebno teške borbe vodila je 4. januara pri zauzimanju Gornje Batine i Beleca i 6—9. januara oko Zlatara, a zatim, za vreme ustaške operacije „Dubrovnik“ (oko 1700 ustaša Pavelićevog tjelesnog zdruga), u pokretu za Kalnik, kod Novog Marofa i Varaždinskih Toplica (21—22. januara). Početkom februara jake ustaške i domobranske snage napale su slobodnu teritoriju Kalnika i do 12. februara, uprkos upornim borbama 32. divizije i Kalničkog partizanskog odreda, zauzele Koprivnicu, Ludbreg, Ivanec, Pitomaču i više drugih mesta. Do kraja februara jedinice divizije čistile su od ustaša i domobrana sela u Podravini i onemogućavale popravku pruge Križevci—Koprivnica. Posle borbi oko Ludbrega 22/23. februara, sela Subotice 25. februara, Koprivnice 29. februara, na padinama Kalničkog gorja 4. i 5. marta, divizija se prebacila na Bilogoru, odakle je noću 12/13. marta otpočeo njen pokret preko Moslavine i Kalnika u Hrvatsko zagorje, vodeći uz put borbe protiv delova nemačke Prve kozačke konjičke divizije i domobranskog Prvog gorskog zdruga.^[1]^[3]

Krajem marta divizija je dobila zadatak da sa Prvom brigadom 33. divizije i Zapadnom grupom NOP odreda Desetog korpusa NOVJ razbije neprijateljeva uporišta i mobiliše nove borce u Hrvatskom zagorju i Prigorju. Dejstvujući na dohvatu Zagreba, te jedinice vodile su teške borbe s ustaškim i domobranskim snagama, 28. marta oko uporišta Đurmanca i Žutnice, u aprilu u rejonu Zlatara, kod Tuheljskih Toplica, Klanjca, Belca, Purge, Martinšćine, Budinšćine, Podruta, Zajezde i zauzele više neprijateljevih uporišta. Postignuti uspesi omogućili su mobilizaciju novih boraca u Zagorju i formiranje Prve zagorske brigade (10. maja). U nastojanju da povrate izgubljena uporišta, Prva ustaška pukovnija Pavelićevog tjelesnog zdruga iz Novog Marofa, Svetog Ivana Zeline, Zlatara i Ivanca napala je 15. maja 32. i delove 33. divizije koji su se posle dvodnevnih borbi (15—16. maja) kod sela Huma, Hrašćine, Trgovišća, Breznice, Vinična i drugih mesta prebacili preko Kalnika i Bilogore u Moslavinu. Posle neuspelog napada na Veliko Trojstvo 25. maja, divizija se prebacila na Kalnik, a od polovine juna ponovno je dejstvovala na području Bilogore i krajem juna na Kalniku. U međuvremenu, u drugoj polovini juna, vodila je borbe kod Stare Rače, Dautana, Severina, Orovca, Hudovljana i Velikih Sredica. Od 28. juna do 2. jula odbila je napad jakih ustaških i domobranskih snaga i prodrla u Podravinu. U julu i avgustu ponovno je dejstvovala na Bilogori i u Moslavini.^[3]

U vezi s opštom direktivom Vrhovnog štaba NOV i POJ od 17. avgusta za rušenje komunikacija, 32. divizija je početkom septembra orijentisala svoja dejstva na prugu između Zagreba i Varaždina. U toku 2. i 4. septembra porušila je 12,5 km pruge. Istakla se, takođe, noću 7/8. septembra u napadu na domobransko uporište Sveti Ivan Zelina, 13/14. septembra učestvuje u napadu na Križevce, od 26. do 27. septembra u borbama kod Velike Črešnjevice, 5. oktobra u zauzimanju Pitomače, 10. oktobra razbila je delove Šestog ustaškog zdruga kod Gornjih Mosta. U sastavu Desetog korpusa učestvovala je od 14. do 16. oktobra u neuspelom napadu na ustaško-domobransko uporište Koprivnicu, a zatim je upućena u Hrvatsko zagorje, gde je do sredine novembra napadala ustaško-domobranske posade i rušila prugu Varaždin—Zabok. Zauzela je 3. novembra Trgovišće i Hrašćinu, 7/8. novembra vodila oštre borbe kod Donje Zeline, a od polovine novembra rušila je prugu između Zagreba i Dugog Sela i Zagreba i Križevaca. U njenom sastavu formirana je 19. novembra 1944. godine brigada „Mihovil Pavlek Miškina“, kao njena Treća brigada. Tada je 32. divizija imala 3450 boraca naoružanih sa 1380 pušaka, 146 automata, 129 puškomitraljeza, 25 mitraljeza, 16 minobacača, 11 protivtenkovskih pušaka i 12 bacača Džon Bul.^[1]

Jedinice 20. pukovnije Prve domobranske divizije i dve satnije Prvog ustaško-domobranskog posadnog zdruga iz Križevaca, Gornje Rijeke, Svetog Ivana Zeline i Vrbovca napale su 28. novembra 32. diviziju na prostoru Zaistovec, Preseka, Slatina. Pošto se sa divizijom nalazio zbeg naroda iz Hrvatskog zagorja, bolnica s ranjenicima, radio i skladišta, ona je bila prinuđena da se noću 28/29. novembra prebaci prvo u rejonu Buzadovac, Cigovec, Remetinec, a početkom decembra i okolinu Đurđevca i Novigrada Podravskog. U decermbru 1944. i januaru 1945. godine, divizija je učestvovala u sastavu Desetog korpusa u borbama za Virovitički mostobran. U toku 10. i 11. decembra vodila je žestoke borbe kod Ždale, 18. decembra kod Kalinovca, 20. i 25. decembra kod Kloštra Podravskog i Prugovca, 6. januara 1945. kod Špšić-Bukovice, Lozana i Starog Gradca, 8. januara kod Pitomače. U sastav divizije ušla je 11. februara 1945. godine Prva zagorska brigada, kao njena Četvrta brigada.^[1]

Jedinice 32. divizije su 13. februara odbile napad delova nemačke Prve kozačke konjičke divizije kod Donje Rašenice i Bastaja, noću 3/4. marta zauzele Bulinac, od 8. do 17. marta vodile žestoke borbe u Moslavini, 2. aprila odbile napad domobrana kod Bereka. U drugoj polovini aprila i prvoj polovini maja jedinice divizije učestvovale su u oslobođenju Podravine, Bilogore, Kalnika i Hrvatskog zagorja. Krajem aprila 1945. divizija je imala četiri brigade sa ukupno 3527 boraca. Od naoružanja je imala 1896 pušaka, 269 automata, 235 puškomitraljeza, 16 mitraljeza, 39 minobacača i 4 protivtenkovske puške.^[1]^[3]