Glavna strana
Novak Đoković
Novak Đoković (Beograd, 22. maj 1987) srpski je teniser. Na prvom mestu ATP liste je proveo 426 nedelja što je najduži period u istoriji otvorene ere. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji. Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri je osvojio rekordne 24 titule na grend slem turnirima: deset puta Otvoreno prvenstvo Australije, sedam puta Vimbldon, četiri puta Otvoreno prvenstvo SAD i tri puta Rolan Garos. Jedan je od petorice tenisera u Open eri koji su osvojili grend slem karijere. Osvajanjem Rolan Garosa 2016. postao je prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu i jedini koji je to ostvario na tri različite podloge. Prvi je teniser u Open eri koji je osvojio svaki grend slem turnir minimum tri puta. Rekorder je po osvojenim trofejima na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini koji je trijumfovao tri puta po dva puta zaredom u Open eri. Drži rekord sa osam završenih godina kao prvi teniser sveta i po zaradi od turnira u muškom singlu.
Osvajač je rekordnih sedam titula na ATP finalu i jedini koji je trijumfovao četiri puta zaredom. Đoković je prvi i jedini igrač koji je osvojio svih devet turnira iz ATP Masters 1000 serije, jedini koji je bar dva puta osvajao sve masterse 1000. Ukupno je osvojio četrdeset turnira ove kategorije i drži rekord, te ima šest osvojenih u jednoj sezoni po čemu je rekorder. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine i u ATP kupu 2020. godine.
Puket
Puket (taj. ภูเก็ต, izgovor [pʰūː.kèt]), ranije poznat i kao Talang (taj. ถลาง) najveće je tajlandsko ostrvo i istovremeno jedna od 14 provincija Južnog Tajlanda.
Smešten je uz zapadnu obalu Tajlanda u akvatoriji Andamanskog mora (deo Indijskog okeana). Dva mosta na severnom kraju ostrva povezuju ga sa kopnom. Sa površinom od oko 576 km² nešto manji je od države Singapur. Na ostrvu živi oko 600.000 stanovnika, a glavni i najveći grad je Puket Siti.
Ostrvo se nalazi na važnom pomorskom putu kojim su saobraćali trgovački brodovi iz Kine i Indije, a često se pominjalo i u starim evropskim pomorskim mapama kao važna trgovačka luka. Zahvaljujući trgovini, ali i velikom bogatstvu u kalaju i kaučuku Puket je od najranijih vremena bio jedna od najbogatijih luka Azije. Osnovna privredna delatnost danas je turizam, a Puket se smatra najvažnijom turističkom prestonicom Tajlanda.
Spisak šetnji svemirom 1965—1999.
Ova lista sadrži sve šetnje svemirom i Mesecom sprovedene između 1965. i 1999. godine tokom kojih su kosmonauti delom ili u celosti napustili svemirsku letelicu. Unosi za šetnje po površini Meseca imaju sivu pozadinu, dok su unosi za sve ostale izlaske u otvoreni svemir neobojeni.
Tokom svih izlazaka u otvoreni svemir kosmonauti su bili povezani sa svemirskom letelicom, osim u sedam navrata kada astronauti iz SAD nisu bili povezani — šest puta tokom 1984. godine koristeći jedinicu za manevrisanje (engl. Manned Maneuvering Unit), i jednom 1994. godine prilikom ispitivanja uređaja Sejfer (SAFER, engl. Simplified Aid for EVA Rescue). Tokom svih šetnji po površini Meseca astronauti nisu bili vezani za svemirsku letelicu kojom su se spustili, a u pojedinim prilikama astronauti su odlazili dovoljno daleko da su gubili vizuelni kontakt sa letelicom (udaljavali su se i do 7,6 km koristeći Lunarni rover). Jedan izlazak u otvoreni svemir na površini Meseca ne spada u „šetnje Mesecom“. Tokom njega, astronauti su samo provirili kroz gornji otvor na lenderu, jer je kontrola misije smatrala da će sa veće visine moći da osmotre veću površinu oko mesta sletanja i tako odaberu koje lokacije će posetiti tokom šetnji po površini. Za sada su sprovedene samo tri EVA u dubokom svemiru, tokom kojih kosmonauti nisu radili ni na površini Meseca, niti u Niskoj Zemljinoj orbiti, već daleko i od Zemlje i od Meseca.
Vesti
.jpg)
- 19. maj — Predsednik Irana Ebrahim Raisi (na fotografiji) nastradao je u helikopterskoj nesreći kod grada Varzakana na severu Irana.
- 18. maj — Došlo je do sukoba između separatista i francuskih snaga bezbednosti na francuskoj prekomorskoj teritoriji Nova Kaledonija.
- 15. maj — Premijer Slovačke Robert Fico je ranjen u atentatu nakon sastanka sa članovima Vlade u Handlovi.
- 11. maj — Švajcarska, koju je predstavljao Nemo sa pesmom The Code, pobednik je Pesme Evrovizije 2024.
- 9. maj — Nikola Jokić je po treći put izabran za najkorisnijeg igrača NBA (MVP) regularne sezone NBA lige.
- 8. maj — Gordana Siljanovska Davkova pobedila na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji i postala prva žena na toj funkciji.
- 7. maj — Vladimir Putin položio je zakletvu i stupio peti put na dužnost predsednika Rusije.
 |
22. maj
- 1455 — Bitkom kod Sent Olbansa u Engleskoj počeo tridesetogodišnji „Rat dveju ruža“, sukob dinastija Lankaster i Jork.
- 1915 — U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, u sudaru dva voza u Škotskoj, poginulo 227 ljudi.
- 1927 — Zemljotres magnitude 8,3 koji je pogodi ooblast blizu kineskog grada Sininga usmrtio je oko 200.000 osoba.
- 1939 — Joahim fon Ribentrop i Galeaco Ćano su potpisali „Čelični pakt“ o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.
- 1960 — U Čileu se dogodio najsnažniji ikad zabeleženi zemljotres, magnitude 9,5 stepeni Rihterove skale.
- 1972 — Cejlon postao republika u okviru Britanskog komonvelta, pod nazivom Šri Lanka.
- 1998 — Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana dvadesetogodišnja borba prostestanata i katolika.
|
Da li ste znali
- … da su prvi robovi iz Afrike dovedeni u današnje Sjedinjene Američke Države 1619. godine jednim holandskim brodom?
- … da je litar morske vode u proseku za 25 grama teži od iste količine slatke vode?
- … da noj može trčati brzinom od 70 km/č?
- … da je granica između Kanade i SAD-a dugačka 6.416 km, i da je to najduža granica između dve države na svetu?
- … da se lik Džejmsa Bonda prvi put pojavio u romanu Ijana Fleminga „Kazino Rojal” 1952. godine?
- … da je kišobran prvi put upotrebljen u Kini, u 11. veku p. n. e?
- … da glave skulptura (na slici) sa Uskršnjeg ostrva imaju tela? Tokom 2010-ih, arheolozi su otkrili da su dve figure sa imale torzoe visoke preko 10 metara
|
Izabrana slika
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 689.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 370.659 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 1.417 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
