Gvineja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Guinea)
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Gvineja (višeznačna odrednica).
Republika Gvineja
République de Guinée
Flag of Guinea.svg
Coat of arms of Guinea.svg

Krilatica:
Travail, Justice, Solidarité
Himna:
Liberté
{{{alt}}}
Glavni grad Konakri
Službeni jezik francuski
Vladavina
Predsednik Alfa Konde
Predsednik Vlade Mamadi Ioula
Istorija
Nezavisnost Od Francuske
2. oktobar 1958.
Geografija
Površina
 — ukupno 245.857 km2(75)
 — voda (%) 0
Stanovništvo
 — 2010. 10.824.200 [1](78)
 — gustina 30,4/km2
Ekonomija
Valuta gvinejski franak
 — stoti deo valute ‍100 сентима‍
Ostale informacije
Vremenska zona UTC 0
Internet domen ‍.gn‍
Pozivni broj +224

Gvineja (franc. Guinée), ili zvanično Republika Gvineja (franc. République de Guinée) je država u zapadnoj Africi [2]. Glavni grad Gvineje je Konakri.

Gvineja se nalazi uz obalu Atlantskog okeana, odakle se u luku spušta na jugoistok. Graniči se sa Gvinejom-Bisao, Senegalom, Malijem, Obalom Slonovače, Liberijom i Sijera Leoneom.

Ime[uredi]

O nastanku imena zemlje postoji legenda. Po legendi, francuski došljaci su upitali grupu žena koje su prale rublje na obali reke za ime zemlje. One su u strahu odgovorile: „Gine nai mora“, što na lokalnom jeziku znači: „Mi smo žene“.

Istorija[uredi]

Zna se da je Gvineja oko 900. pripadala carstvu Gana. Od 13. do 16. veka na teritoriji današnje Gvineje su vladala carstva Mali, pa zatim Songai. Portugalski istraživači su stigli do obala Gvineje između 1460. i 1470. Evropljani su koristili Gvineju kao izvor robova i slonovače. Francuska je kolonizovala Gvineju 1890. i uključila je u Francusku zapadnu Afriku. Gvineja je bila jedina francuska kolonija koja je 1958. glasala za nezavisnost na referendumu kojim je Francuska svojim kolonijama ponudila autonomiju u Francuskoj uz finansijsku pomoć, ili nezavisnost. Formalan dan proglašenja nezavisnosti je 2. oktobar 1958. Prvi predsednik, Ahmed Seku Ture (predsedavao 1957-1984), zemljom je upravljao kao diktator blizak idejama panafričkog socijalizma. Ovakva politika nije doprinela razvoju zemlje na duži rok, tako da je Gvineja i danas jedna od siromašnijih zemalja Afrike. Od 1984, do smrti 2008, na vlasti je bio Lansana Konte. Na predsedničku funkciju je došao pučem, ali ju je legalizovao na izborima 1993. Poslednjih decenija u Gvineju je stigao veliki broj izbeglica iz građanskim ratom zahvaćenih susednih zemalja, Liberije i Sijera Leonea.

Privreda[uredi]

U Gvineji se nalaze najveće svetske rezerve boksita (25 milijardi metričkih tona), a pored njih rude gvožđa, urana, nalazišta zlata i dijamanata. Trgovina boksitom i aluminijumom čini 80% spoljne trgovine. Oko 80% stanovništva radi u poljoprivredi (banane, ananas, kafa, kikiriki).

Stanovništvo[uredi]

U državi živi oko 9,5 miliona stanovnika od kojih su oko 40% pripadnika plemena Fulani, 25% plemena Malinke i oko 10% plemena Susu. Stanovništvo Gvineje je pretežno islamske veroispovesti (oko 85%), ali ima i hrišćana (oko 8%).

Reference[uredi]