Gvineja

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Guinea)
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Gvineja (višeznačna odrednica).
Republika Gvineja
République de Guinée  (francuski)
Krilatica: Рад, правда, солидарност
(franc. Travail, Justice, Solidarité)
Himna: Слобода
(franc. Liberté)
Položaj Gvineje
Glavni gradKonakri
Službeni jezikfrancuski
Vladavina
PredsednikMamadi Dumbuja
Predsednik VladeBernar Gomu
Istorija
NezavisnostOd Francuske
2. oktobar 1958.
Geografija
Površina‍
 — ukupno245.857 km2 (75)
 — voda (%)0
Stanovništvo‍
 — 2010.[1]10.824.200 (78)
 — gustina44,03 st./km2
Ekonomija
Valutagvinejski franak
 — stoti deo valute‍100 сентима‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC 0
Internet domen‍.gn‍
Pozivni broj+224

Gvineja (franc. Guinée), zvanično Republika Gvineja (franc. République de Guinée), je država u zapadnoj Africi.[2] Glavni grad Gvineje je Konakri. Dok je ranije je bila poznata kao Francuska Gvineja (franc. Guinée française), moderna država se ponekad naziva Gvineja-Konakri da bi se naglasila razlika od drugih zemalja sa rečju „Gvineja” u njihovom imenu i od istoimenog regiona, kao što su Gvineja Bisao i Ekvatorijalna Gvineja.[3][4][5][6] Gvineja ima populaciju od 0 miliona i površinu od 245.860 km².[7]

Gvineja se nalazi uz obalu Atlantskog okeana, odakle se u luku spušta na jugoistok. Graniči se sa Gvinejom-Bisao, Senegalom, Malijem, Obalom Slonovače, Liberijom i Sijera Leoneom.

Suverena država Gvineja je republika sa predsednikom kojeg direktno bira narod; ta pozicija je istovremeno šef države i šef vlade. Jednodomna Gvinejska narodna skupština je zakonodavna vlast zemlje, i njene članove narod isto tako direktno bira. Sudsku granu predvodi Vrhovni sud Gvineje, najviši i konačni sud u zemlji.[8]

Ime[uredi | uredi izvor]

O nastanku imena zemlje postoji legenda. Po legendi, francuski došljaci su upitali grupu žena koje su prale rublje na obali reke za ime zemlje. One su u strahu odgovorile: „Gine nai mora“, što na lokalnom jeziku znači: „Mi smo žene“.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zna se da je Gvineja oko 900. pripadala carstvu Gana. Od 13. do 16. veka na teritoriji današnje Gvineje su vladala carstva Mali, pa zatim Songai. Portugalski istraživači su stigli do obala Gvineje između 1460. i 1470. Evropljani su koristili Gvineju kao izvor robova i slonovače. Francuska je kolonizovala Gvineju 1890. i uključila je u Francusku zapadnu Afriku. Gvineja je bila jedina francuska kolonija koja je 1958. glasala za nezavisnost na referendumu kojim je Francuska svojim kolonijama ponudila autonomiju u Francuskoj uz finansijsku pomoć, ili nezavisnost. Formalan dan proglašenja nezavisnosti je 2. oktobar 1958. Prvi predsednik, Ahmed Seku Ture (predsedavao 1957-1984), zemljom je upravljao kao diktator blizak idejama panafričkog socijalizma. Ovakva politika nije doprinela razvoju zemlje na duži rok, tako da je Gvineja i danas jedna od siromašnijih zemalja Afrike. Od 1984, do smrti 2008, na vlasti je bio Lansana Konte. Na predsedničku funkciju je došao pučem, ali ju je legalizovao na izborima 1993. Poslednjih decenija u Gvineju je stigao veliki broj izbeglica iz građanskim ratom zahvaćenih susednih zemalja, Liberije i Sijera Leonea.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Države sa kojima se Gvineja graniči su: Obala Slonovače, Gvineja Bisao, Liberija, Mali, Senegal i Sijera Leone. Površina države iznosi 245.857 km².

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Vode[uredi | uredi izvor]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Privreda[uredi | uredi izvor]

U Gvineji se nalaze najveće svetske rezerve boksita (25 milijardi metričkih tona), a pored njih rude gvožđa, urana, nalazišta zlata i dijamanata. Trgovina boksitom i aluminijumom čini 80% spoljne trgovine. Oko 80% stanovništva radi u poljoprivredi (banane, ananas, kafa, kikiriki).

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

U državi živi oko 9,5 miliona stanovnika od kojih su oko 40% pripadnika plemena Fulani, 25% plemena Malinke i oko 10% plemena Susu. Stanovništvo Gvineje je pretežno islamske veroispovesti (oko 85%), ali ima i hrišćana (oko 8%).

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Učenice u Konakriju, Gvineja

Stopa pismenosti Gvineje jedna je od najnižih na svetu: u 2010. godini procenjeno je da je samo 41% odraslih bilo pismeno (52% muškaraca i 30% žena).[9] Osnovno obrazovanje je obavezno tokom 6 godina,[10] ali većina dece ne pohađa školu tako dugo, a mnoga uopšte ne idu u školu. U 1999. godini pohađanje osnovne škole iznosilo je 40 posto. Deca, posebno devojčice, drže se van škole kako bi pomogli roditeljima u domaćem poslu ili poljoprivredi,[11] ili bivaju udate: Gvineja ima jednu od najviših stopa dečijeg braka u svetu.[12]

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Ebola[uredi | uredi izvor]

U 2014. godini došlo je do epidemije virusa ebole u Gvineji. U odgovoru na nastalu situaciju, Ministarstvo zdravlja zabranilo je prodaju i konzumiranje slepih miševa, za koje se smatralo da su prenosioci bolesti. Uprkos ove mere, virus se na kraju proširio iz ruralnih područja u Konakri,[13] i krajem juna 2014. godine dosegao je i do susednih zemalja Sijere Leone i Liberije. Početkom avgusta 2014. Gvineja je zatvorila svoje granice prema Sijera Leonu i Liberiji kako bi pomogla u suzbijanju širenja virusa, jer je u tim zemljama prijavljeno više novih slučajeva bolesti nego u Gvineji.

Epidemija je počela početkom decembra, u selu zvanom Melijandou, u jugoistočnoj Gvineji, nedaleko od granica sa Liberijom i Sijera Leonom. Prvi poznati slučaj bilo je dvogodišnje dete koje je umrlo, nakon vrućice, povraćanja i ispoljavanja crne stolice 6. decembra. Majka deteta umrla je nedelju dana kasnije, zatim sestra i baka. Njihovi simptomi su uključivali temperaturu, povraćanje i proliv. Zatim je, putem negovatelja ili onih koji su prisustvovali pogrebima, bolest proširena i na druga sela.

Nebezbedne sahrane ostaju su jedan od glavnih izvora prenošenja bolesti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izvestila da nemogućnost interakcije sa lokalnim zajednicama onemogućava zdravstvenim radnicima da prate poreklo i sojeve virusa.[14]

Mada je SZO ukinuo status Javnog hitnog stanja od međunarodnog značaja (engl. Public Health Emergency of International Concern - PHEIC) 29. marta 2016,[15] izveštaj o stanju ebole objavljen 30. marta potvrdio je još 5 slučajeva u prethodne dve nedelje, pri čemu je virusnim sekvenciranjem povezan jedan od slučajeva sa epidemijom iz novembra 2014.[16]

Zdravstvena zaštita majki i dece[uredi | uredi izvor]

Stopa smrtnosti majki na 100.000 rođenih u Gvineji je bila 680 tokom 2010. godine. To je uporedivo sa 859,9 u 2008. i 964,7 u 1990. godini. Stopa smrtnosti dece mlađe od 5 godina na 1000 porođaja je 146, a smrtnost novorođenčadi unutar starosne grupe do 5 godina je 29. U Gvineji je broj babica na 1.000 živorođenih 1, a rizik od smrti za trudnice je 1 na 26.[17] Gvineja je druga u pogledu visine zastupljenosti prevalencije osakaćivanja ženskih genitalija u svetu.[18][19]

HIV/AIDS[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da je bilo zaraženo 170.000 odraslih i dece krajem 2004. godine.[20][21] Nadzorne ankete sprovedene 2001. i 2002. godine pokazuju veću stopu HIV-a u urbanim sredinama nego u ruralnim. Rasprostranjenost je bila najveća u Konakriju (5%) i gradovima regiona Šumske Gvineje (7%) koji se graniče sa Obalom Slonovače, Liberijom i Sijerom Leone.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  3. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2009. g. Pristupljeno 11. 2. 2009. 
  4. ^ „Music Videos of Guinea Conakry”. Web.archive.org. Arhivirano iz originala 21. 2. 2007. g. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  5. ^ „The Anglican Diocese of Ghana”. Netministries.org. Arhivirano iz originala 07. 01. 2009. g. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  6. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 11. 2. 2009. 
  7. ^ „Nations Online: Guinea – Republic of Guinea – West Africa”. Nations Online. Arhivirano iz originala 03. 05. 2003. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. 
  8. ^ „Guinea's Supreme Court rejects election challenges”. Reuters.com. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  9. ^ „The World Factbook”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2014. 
  10. ^ Bureau of Democracy, Human Rights and Labor. „Country Reports on Human Rights Practices for 2015: Guinea”. United States Department of State. Pristupljeno 19. 11. 2016. 
  11. ^ Bureau of International Labor Affairs (ILAB) – U.S. Department of Labor Arhivirano 2008-12-05 na sajtu Wayback Machine. Dol.gov. Retrieved 28 June 2011.
  12. ^ According to the WHO:"The 10 countries with the highest rates of child marriage are: Niger, 75%; Chad and Central African Republic, 68%; India, 66%; Guinea, 63%; Mozambique, 56%; Mali, 55%; Burkina Faso and South Sudan, 52%; and Malawi, 50%."[2] Arhivirano 2015-04-24 na sajtu Wayback Machine
  13. ^ „Ebola: Guinea outbreak reaches capital Conakry”. BBC. 28. 3. 2014. Arhivirano iz originala 30. 3. 2014. g. Pristupljeno 30. 3. 2014. 
  14. ^ „Ebola Situation Report – 4 March 2015 | Ebola”. apps.who.int. Arhivirano iz originala 1. 3. 2017. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  15. ^ „Ebola is no longer a public health emergency”. World Health Organization. Arhivirano iz originala 31. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  16. ^ „Ebola Situation Report – 30 March 2016 | Ebola”. apps.who.int. Arhivirano iz originala 13. 6. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  17. ^ „The State of the World's Midwifery”. United Nations Population Fund. Arhivirano iz originala 25. 12. 2011. g. Pristupljeno 25. 8. 2011. 
  18. ^ „WHO – Female genital mutilation and other harmful practices”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2014. 
  19. ^ „Female Genital Mutilation/Cutting: A statistical overview and exploration of the dynamics of change – UNICEF DATA” (PDF). Unicef.org. 22. 7. 2013. Arhivirano (PDF) iz originala 5. 4. 2015. g. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  20. ^ „Status of HIV/AIDS in Guinea, 2005” (PDF). World Health Organisation. 2005. Arhivirano (PDF) iz originala 5. 8. 2009. g. Pristupljeno 30. 9. 2007. 
  21. ^ „Epidemiological Fact Sheets: HIV/AIDS and Sexually Transmitted Infections, December 2006” (PDF). World Health Organisation. decembar 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 10. 2007. g. Pristupljeno 30. 9. 2007. 
  22. ^ "Health Profile: Guinea" Arhivirano 2008-11-13 na sajtu Wayback Machine. USAID (March 2005). Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвинеја&oldid=27549861”