Врањска област

Врањска област
1922.—1929.
Врањска област
Главни град	Врање
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	5.869 км2
Становништво	249.321
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1922.
• Укинуто	1929.
Претходник Следбеник Северна Србија (Краљевина СХС) Јужна Србија (Краљевина СХС) Вардарска бановина (Краљевина Југославија)

Врањска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Географија

Планинска је област, у порјечјима горње јужне Мораве и горње Пчиње.

Од мањих цјелина сјеверне Србије овој области припадају: Пољаница, Иногоште, Пчиња, Клисура, Власина, Масурица. Висока је у источној половини, а сведена према јужној Морави. Главне су ријеке јужна Морава и Пчиња. Поред Мораве су пространа поља: Врањско и Лесковачко, која су везана Гредличком Клисуром. У области је Власинско Блато, на великој висини и са свих страна затворено, а отиче ријеком Власином.

Врањска област спаја Сјеверну и Јужну Србију више него и један други крај ових двију српских земаља. Већи је дио ове области у Јужној Србији, гдје захвата поријечје Биначке Мораве до Ристовца изнад Врања, горњу Пчињу до Козјака и Рујна, и горњу Криву Ријеку до Псаче. Овамо се, осим државне границе на истоку, према Бугарској, граничи на југу брегалничком и скопском, а на западу косовском облашћу.

Привреда

У овом је делу је један од најважнијих сребрних и златних рудника у цијелој краљевини: славно Ново Брдо.

Становништво

249.321 становника, Српско је становништво било у већини, али је знатан број досељених Арбанаса и поарбанашених Срба (Арнауташа), чија група чини скоро четвртину становништва области (59.845).

Административна подела

Основу области чини ранији Врањски округ, коме су одузети неки срезови на северу и западу а додати на југу:

• Лесковачки и Власотиначки срез су прикључени Нишкој области,
• Јабланички срез (Лебане) је прикључен Косовској области, а Гњилански срез ранијег Косовског округа је прикључен Врањској области.
• Прешевски и Кривопаланачки срез ранијег Кумановског округа су прикључени Врањској области.

Област је тако садржавала срезове:

• Босиљградски
• Гњилански
• Кривопаланачки
• Масурички (Сурдулица)
• Пољанички (Владичин Хан)
• Прешевски
• Пчињски (Врање)

Цела област је 1929. постала део Вардарске бановине, у истој целини су се опет нашли и Лесковац, Власотинце и Лебане.

Велики жупани

• Исидор Ст. Витас од 1927.
• Марко Новаковић до 1927.
• Ђорђе Бошковић од 1923.
• Драгомир Тодоровић до 1923.

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Народна енциклопедија, 1925 г.