Пређи на садржај

Делфин (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Делфин
Сазвежђе
Делфин
Латинско имеDelphinus
СкраћеницаDel
ГенитивDelphini
Симболизуједелфина
Ректасцензија21
Деклинација+10[1]
Површина189 sq. deg. (66)
Најсјајнија звездаБета Делфина (3,63m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −70°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру.

Делфин је мало сазвежђе северне хемисфере, једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Два су мита повезана са Делфином. По првом, у питању је делфин који је помогао Посејдону да освоји Нереиду Анфитриту. По другом, ради се о делфину који је спасао живот песнику Ариону са Лезбоса.

Планетарна маглина NGC 6891

Италијански астроном Николо Качаторе је назвао две најсјајније звезде у Делфину по свом имену написаном уназад: алфу Sualocin а бету Rotanev (од латинизованог облика свог имена Nicolaus Venator, Venator на латинском и Cacciatore на италијанском значе „ловац“). Најсјајнија звезда Делфина је бета, магнитуде 3,63, док алфа има магнитуду 3,77. Алфа се састоји од 7 компоненти означених од A до G, од тога су A и G физички двојне док B, C, D, E и F само визуелно припадају овом систему. Ро Орла је звезда која је припадала сазвежђу Орла, али је 1992. године прешла границу међу сазвежђима и ушла у Делфин.

Nova Delphini 2013 (Нова Делфина 2013) је нова коју је 14. августа 2013. године открио јапански астроном-аматер Коичи Итагаки. Пре експлозије, Нова Делфина је највероватније била звезда 17. магнитуде, што значи да се њен сјај повећао 25000 пута. У питању је класична нова — бинарни систем у коме материјал са хладнијег џина прелази на топлији бели патуљак на коме се скупља све док не дође до термонуклеарне реакције.[2] Магнитуда Нове Делфина је до 16. августа порасла на око 5, чиме је постала видљива голим оком.[3]

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]

У Делфину се налази неколико занимљивих објеката дубоког неба. Присутне су две мале плаве планетатне маглинеNGC 6891 (у близини ро Орла) и NGC 6905. NGC 6934 је велико глобуларно јато у близини епсилон Делфина. NGC 7006 је удаљено, сферно и релативно светло глобуларно јато у близини гама Делфина.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Delphinus, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 7. 2020. 
  2. ^ „Astronomy Picture of the Day”. NASA. 16. 8. 2013. Приступљено 16. 8. 2013. 
  3. ^ Трумпић, Марино (16. август 2013). „Nova Delphini 2013 događaj godine?”. Астрономска удруга Видулини. Приступљено 16. 8. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]