Пређи на садржај

Дрвар

Координате: 44° 22′ 31″ С; 16° 23′ 01″ И / 44.3752° С; 16.3836° И / 44.3752; 16.3836
С Википедије, слободне енциклопедије
Дрвар
Поглед на Дрвар
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонКантон 10
ОпштинаДрвар
Становништво
 — 2013.Пад 3.730
Географске карактеристике
Координате44° 22′ 31″ С; 16° 23′ 01″ И / 44.3752° С; 16.3836° И / 44.3752; 16.3836
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина490 m
Површина7,3 km2
Дрвар на карти Босне и Херцеговине
Дрвар
Дрвар
Дрвар на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број80260
Позивни број034
Веб-сајтwww.opstinadrvar.org

Дрвар је градић и сједиште истоимене општине у западном дијелу Федерације БиХ, тј. у Кантону 10 (област Босанска Крајина), недалеко од границе са Хрватском (од Босанског Грахова је удаљен око 30 км, а од Книна око 60 км). Налази се на ријеци Унац. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Дрвару је укупно пописано 3.730 лица.[1]

У периоду од 1981. до 1991. године носио је назив Титов Дрвар, а маја 1974. године је проглашен за један од градова-хероја у СФР Југославији.

Овде се налази црква Светог Саве у Дрвару.

Историја

[уреди | уреди извор]

Дрвар jе још прије Другог свјетског рата био важан индустријски центар, са великом „Шипадовом” стругаром.[2] Постојала је и фабрика целулозе, али пошто није радила неколико година, држава је 1935. откупила приватне акције,[3] поново је отворена у јануару 1937.[4]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]
Титова пећина у Дрвару

У мају 1941. Хрвати усташе су у Дрвару ухапсиле 18 Срба и дотерали их у Босански Петровац. Ту су их хтели одмах побити, али нису смели од Италијана. Италијане су обавестили да те похапшене Србе воде у Бању Луку, па су их једне ноћи извели из затвора, али уместо у Бању Луку одвели су их у шуму „Рисовац”, 20 км удаљену од Босанског Петровца. Тамо су их код једне дубоке провалије, све побили а неке преживеле у њу гурнули.[5]

За вријеме Другог свјетског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободан. Немачке снаге су, 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, који је у то вријеме боравио у Дрвару.

Рат у Босни и Херцеговини

[уреди | уреди извор]

По проглашењу САО, Дрвар је припао „САО Босанска Крајина”.

Служио је као средиште 2. Крајишком корпусу војске Републике Српске. За време рата било је 99 % већинског српског становништва. Дрвар је један од градова који је највише страдао у хрватскомуслиманској злочиначким операцијама „Олуја” и „Маестрал 2”. Хрватска војска је тешко гранатирала цео град. Становништво града је било принуђено да напусти Дрвар. Дрвар су затим дјелимично населиле хрватске избеглице из средње Босне. Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар, укључујући и град Дрвар, ушао је у састав Федерације БиХ.

Године 2008. у граду је живело око 8.000 Срба повратника, тако да су по незваничним информацијама они чинили више од 94 % становника града (општине).

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насеље Дрвар
2013.[6]1991.1981.[7]1971.[8]
Укупно3 730 (100,0%)8 053 (100,0%)7 063 (100,0%)6 417 (100,0%)
Срби3 160 (84,72%)7 693 (95,53%)6 006 (85,03%)6 056 (94,37%)
Хрвати527 (14,13%)24 (0,298%)42 (0,595%)98 (1,527%)
Неизјашњени18 (0,483%)
Бошњаци10 (0,268%)29 (0,360%)122 (0,311%)1115 (1,792%)1
Остали4 (0,107%)48 (0,596%)18 (0,255%)50 (0,779%)
Југословени3 (0,080%)259 (3,216%)961 (13,61%)66 (1,029%)
Муслимани2 (0,054%)
Непознато2 (0,054%)
Црногорци1 (0,027%)9 (0,140%)
Македонци1 (0,027%)
Словенци1 (0,027%)3 (0,042%)7 (0,109%)
Босанци1 (0,027%)
Албанци11 (0,156%)16 (0,249%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Храм Српске православне цркве у Дрвару

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 12. 6. 2015. 
  2. ^ „Време”, 1. нов. 1936
  3. ^ „Политика”, 22. окт. 1936
  4. ^ „Политика”, 24. јан. 1937
  5. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253
  6. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]