Калцијум-сулфид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Калцијум-сулфид
| |
| Други називи
калцијум-моносулфид,
„содни отпадак“ | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.039.869 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | Calcium+sulfide |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| CaS | |
| Моларна маса | 72,14 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели прах |
| Густина | 2,59 g/cm3 |
| Тачка топљења | 2.525 °C (4.577 °F; 2.798 K) |
| хидролизује | |
| Индекс рефракције (nD) | 2.137 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | попут структуре натријум-хлорида |
| Геометрија молекула | Октаедар |
| Опасности | |
| Главне опасности | извор водоник-сулфида |
| R-ознаке | R31 R36/37/38 R50 |
| S-ознаке | S28 S61 |
| NFPA 704 | |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
CaO |
Други катјони
|
MgS, BaS |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Калцијум-сулфид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CaS.
Физичка и хемијска својства[уреди | уреди извор]
Када је чист, калцијум-сулфид је бели прах постојан на ваздуху без присуства влаге. У присуству влаге, а под утицајем угљен-диоксида, изгледа да настаје водоник-сулфид који се може препознати по мирису. То је оно што ову супстанцу чини потенцијално опасном.[4]
Калцијум-сулфид показује изразиту фосфоресценцију, али само ако садржи незнатне трагове металних примеса, као што је бизмут.[4]
Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)2, Ca(OH)2, и Ca(SH)(OH).[4]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[5] (ALogP) | 0,6 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 2,0 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 95,5 |
Добијање[уреди | уреди извор]
- Један је од продуката Леблановог процеса.[4]
- Загревањем гашеног креча у атмосфери водоник-сулфида.[4]
- Редукцијом сулфата угљеником.[4]
и може да реагује даље:
Полисулфиди[уреди | уреди извор]
Калцијум-полусулфиди (CaSn) се граде када се кречно млеко кува са сумпором.
Тетрасулфид даље са вишком сумпора гради пентасулфид.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
