Последња аудијенција
| Последња аудијенција | |
|---|---|
 | |
| Жанр | драма биографија историјски |
| Издавач |  РТС |
| Режија | Ђорђе Кадијевић |
| Сценарио | Ђорђе Кадијевић Живорад Жика Лазић |
| Улоге | Миодраг Радовановић Гордан Кичић Борис Миливојевић Милутин Милошевић |
| Држава порекла |  Србија |
| Број сезона | 1 |
| Број епизода | 4 |
| Продукција | |
| Дужина трајања | 56 минут-1. епизода 61 минут-2. епизода 63 минут-3. и 4. епизода |
| Продуцентска кућа | РТС |
| Емитовање | |
| Премијерно приказивање | РТС 1 |
| Прво приказивање | 2008. |
Последња аудијенција је српска телевизијска серија, коју је 2008. године снимио редитељ Ђорђе Кадијевић по сопственом сценарију написаном у сарадњи са књижевником Живорадом Жиком Лазићем. Серија говори о животу Николе Пашића.
Списак епизода
[уреди | уреди извор]| Епизода | Трајање |
|---|---|
| 1. Прва епизода | 56 мин. |
| 2. Друга епизода | 61 мин. |
| 3. Трећа епизода | 63 мин. |
| 4. Четврта епизода | 63 мин. |
Садржај филма
[уреди | уреди извор]
Новинар листа Политика, 1926. године започиње интервју са осамдесетогодишњаком, лидером Народне Радикалне странке, Николом Пашићем. Пашић своја сећања износи у јавност и његова приповедања постају својеврсни час историје Србије с краја 19. и почетка 20. века. Упоредо са његовом причом теку превирања у земљи око састављања нове владе и криминалним делатностима његовог сина.
Прва епизода
[уреди | уреди извор]На почетку серије Никола Пашић је младић који као студент у Цириху улази у политику у коју га уводи Светозар Марковић. У то време почиње владавина краља Милана Обреновића који започиње своје непријатељство према радикалима. И док Пашић даје свој интервју ондашњој јавности избија корупционашка афера која се везује за име његовог сина Рада Пашића.[1]
Друга епизода
[уреди | уреди извор]Почињу бурни догађаји као што су: крагујевачко „Црвено барјаче“, рат са Турском, Тополска буна, стрељање пуковника Јеврема Марковића, неуспели атентат његове удовице Илке Марковић на краља Милана у Саборној цркви, Тимочка буна и на крају прогањање радикалских првака који су означени као главна препрека краљевској владавини. Сукоб између Николе Пашића и краља Милана надраста сукоб две политичке фракције и постаје лични сукоб. Никола Пашић је приморан да бежи из Србије. Упоредо са том причом наставља се затезање обруча око Радомира Рада Пашића, који је уверен да ће његов отац поново добити мандат за састављање владе и да ће зауставити ову аферу.[2]
Трећа епизода
[уреди | уреди извор]Србија улази у рат са Бугарском у коме излази као губитник. Краљ Милан потписује абдикацију али га министар Милутин Гарашанин задржава на престолу. Ускоро следи развод краљице Наталије после чега краљ Милан дефинитивно абдицира и напушта Србију. Власт преузима намесништво док малолетни Александар Обреновић не постане пунолетан. Пре времена краљ Александар распушта намесништво и преузима власт. Нови краљ шаље Николу Пашића у посланство у Петроград, док свог оца (који се у међувремену вратио у Србију из Аустроугарске) поставља за команданта војске. Док Пашић даје интервју корупционашка афера око његовог сина све више постаје главна политичка тема у држави. Штампа свакодневно преноси нападе на Рада Пашића повезујући га са афером.[3]
Четврта епизода
[уреди | уреди извор]Пашић након неуспелог Ивањданског атентата по договору преузима део кривице за стварање атмосфере у друштву против династије Обреновић. Заузврат краљ Александар амнестира Пашића од издржавања казне. Након само четири године извршен је атентат на краља Александра и Драгу Машин. На власт долази нова династија Карађорђевић, а нови краљ постаје Петар Карађорђевић. Политичка криза у времену када Никола Пашић даје интервју се продубљује. Влада није формирана, а Пашић чека од краља Александра I Карађорђевића мандат за састав нове владе. Међутим, краљ га условљава - или мандат или син.[4]
Глумци
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Последња аудијенција на сајту IMDb (језик: енглески)