Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу
Звоник Румунске православне цркве у Гребенцу
Опште информације
МестоГребенац
ОпштинаБела Црква
Држава Србија
Време настанкапре 1769.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zzskpancevo.org

Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу, месту у општини Бела Црква, на југу Баната, подигнута је пре 1769. године и као заштићено непокретно културно добро представља споменика културе од великог значаја.[1]

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

Вазнесењска црква у Гребенцу је правоугаони храм са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокни забат са звоником. Црква је временом преграђивана, али је задржала неке занимљиве особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, попут ниског дрвеног малтерисаног свода сачуваног у само неколико банатских богомоља.

Резбарија иконостаса и тронова изведена је у барокно-класицистичком стилу. Аутор икона на иконостасу није познат, све су пресликане 1936. године, укључујући и оне на архијерејском и Богородичином трону, где је остала забележена година 1811. када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из 18. века конзервиране и рестаурисане 1976. године. Једна је зографска Света Тројице, а остале две барокне, Богородичина и Светог арханђела Гаврила.

У зидовима или поред цркве, уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља. Малтерисање и бојење фасада цркве изведено је 1997. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу”. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Архивирано из оригинала 08. 07. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.