САО Крајина

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска Аутономна Област Крајина
САО Крајина
21. децембар 1990.—19. децембар 1991.
Застава

Главни градКнин
Земља Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Догађаји
Историја 
• Успостављено
21. децембар 1990.
• Укинуто
19. децембар 1991.
Претходник
Следбеник
Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике (СФР Југославија)
Република Српска Крајина

САО Крајина, односно Српска Аутономна Област Крајина била је самопроглашена српска аутономна област, која је обухватала области са српском већином на подручјима северне Далмације, Лике и Крбаве, Кордуна и Баније, у оквиру административних граница југословенске федералне јединице Хрватске. Постојала је у периоду од децембра 1990. до децембра 1991. године, када је трансформисана у Републику Српску Крајину. Главни град САО Крајине био је Книн.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Средином 1990. године, општине са српском већином на подручју тадашње југословенске федералне јединице Хрватске приступиле су стварању регионалне заједнице, под називом: Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ). Након одржавања референдума о аутономији Срба у Хрватској, који је спроведен од 19. августа до 2. септембра исте године, Српско национално вијеће је 30. септембра донело одлуку да се приступи остварењу пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској. Тим поводом су извршене припреме за прерастање ЗОСДЛ у српску аутономну област, што је реализовано у децембру 1990. године, када је ЗОСДЛ трансформисана у Српску Аутономну Област Крајину.[3]

Првобитни план хрватског врха и Фрање Туђмана је био да створи националну државу Хрвата (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу СФРЈ. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава конфедерација Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.

Дана 21. децембара, 1990. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, Срби одговорити истом мером.

„Српско Народно Вијеће“ 16. марта, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласити независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира Србија.

Дана 12. маја 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.

Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. ЈНА покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. Западна Славонија и Источна Славонија, Барања и Западни Срем долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине авнојевске Хрватске.

Дана 19. децембра, 1991. Милан Бабић (председник САО Крајине) и Горан Хаџић (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара 1992. ова република се прогласила независном.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]