Банат, Бачка и Барања

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Банат, Бачка и Барања
1918.—1922.
Banat backa baranja 02 map sr.png
Банат, Бачка и Барања 1918. године
Главни градНови Сад
Земља Краљевина Србија,
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина19.702 (у границама одређеним мировном конференцијом) км2
Становништво1.365.596 (у границама одређеним мировном конференцијом)
СтатусБивша покрајина
Председник владе 
• 
Др. Јован Лалошевић
Историја 
• Успостављено
1918.
• Укинуто
1922.
Претходник
Следбеник
Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија)
Банатска република
Српско-мађарска република Барања-Баја
Бачка област (Краљевина СХС)
Београдска област (Краљевина СХС)
Подунавска област (Краљевина СХС)
Банат, Бачка и Барања са границама одређеним на мировној конференцији
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, до 1922.
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
Овај чланак је део серије о историји Војводине
Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svgTradicionalni grb Vojvodine.svg

Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.

Име[уреди | уреди извор]

Службено име покрајине, које је користила покрајинска влада (народна управа), било је „Банат, Бачка и Барања“, али се незванично користио и назив "Војводина".

Историја[уреди | уреди извор]

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Краљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.

Иако од 1919. године Народна управа Баната, Бачке и Барање није била активна, ова територија је званично чинила једну од покрајина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све до поделе земље на области 1922. године.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Покрајина се административно делила на жупаније. 3. децембра 1918. године, Народна управа је именовала велике жупане за следеће области:[1]

15. јануара 1919. године, именовани су посебни велики жупани за следеће две области:[2]

Након разграничења са Румунијом, у Банату је формирана Торонталско-тамишка жупанија, а 1920. године цело подручје Баната, Бачке и Барање било је подељено на три жупаније:[3]

Након разграничења са Мађарском, формирана је Бачко-барањска жупанија, па је 1921. године подручје Баната, Бачке и Барање било подељено на две жупаније:[4][5][6][7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Иако су Срби, Буњевци и други Словени насељавали већи део покрајине, они су живели помешано са Румунима, Мађарима и Немцима, тако да је етнички састав ове територије био веома сложен. После успостављања коначних државних граница на мировној конференцији, у деловима Баната, Бачке и Барање који су признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, живело је 1.365.596 становника, од којих 29% Срба, 27,7% Мађара, 23,8% Немаца, као и припадници других народа.

Установе[уреди | уреди извор]

Велики Народни Савет (парламент) покрајине бројао је 50 чланова, од којих 35 Срба, 8 Буњеваца, 5 Словака, 1 Крашована и 1 унијатског свештеника.

У надлежности народне управе (владе) покрајине налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.

Званичници[уреди | уреди извор]

Историјске југословенске земље (карта из 1920.)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Његован 2004, стр. 261.
  2. ^ Његован 2004, стр. 262.
  3. ^ Маловић, Гојко (2010). Сеоба у матицу: Оптирање Срба у Мађарској, 1920-1931. Матица Српска. 
  4. ^ "imala svog utjecaja i na prvotnu administrativnu podjelu Vojvodine od od 1918. do 1921. godine.1 Ta je administracija odgovarala upravo onoj tradicionalnoj mađarskoj podjeli ...
  5. ^ .rs/books?ei=Jfy8U8KMJYbnygOQzYHwAQ&hl=sr&id=FDw9AAAAIAAJ&dq=%22imala+svog+utjecaja+i+na+prvotnu+administrativnu+podjelu+Vojvodine+od+od+1918.+do+1921.+godine.1+Ta+je+administracija+odgovarala+upravo+onoj+tradicionalnoj+ma%C4%91arskoj+podjeli+na%3A+ba%C4%8Dko-baranjsku%2C+torontalsko-tami%C5%A1ku+i+srijemsku+%C5%BEupaniju.%22&focus=searchwithinvolume&q=%22torontalsko-tami%C5%A1ku%22 Marulic — Google Књиге]
  6. ^ .rs/books?id=yJB4AAAAIAAJ&q=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&dq=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&hl=sr&sa=X&ei=7Py8U9flCsX-ygOzl4HgCA&redir_esc=y Građa za istoriju naroda Vojvodine — Google Књиге]
  7. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]