Јаков Тумански

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаков Арсовић
преподобни
Јаков Тумански.png
Јаков Нови Тумански
Датум рођења(1894-12-13)13. децембар 1894.
Место рођењаКушићи
Краљевина Србија
Датум смрти1946.(1946-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (51/52 год.)
Место смртисело Раброво
ФНР Југославија
Поштује се уПравославна црква
Канонизацијамај 2017, Београд од Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве
Главно светилиштеМанастир Туман
Празник8/21. август

Преподобни Јаков Нови Тумански рођен као Радоје Арсовић (1894—1946) је српски светитељ, монах и доктор филозофије и права.

Младост и школовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. децембра 1894. године на Равној Гори, у селу Кушићу[1], општина Кушићи код Ивањице[2]. Световно - крштено име му је било Радоје. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској након студија: из области филозофије на Сорбони и из области права у Монпељеу. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом.[3] Радио је као службеник дипломатије Краљевине Југославије у Француској[4]. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у Паризу.

Монаштво[уреди | уреди извор]

Након Првог светског рата, упознаје владику жичког Николаја Велимировића који је извршио велики утицај на њега да се посвети Цркви. Био је активан учесник Богомољачког покрета и писац више побожних чланака и преводилац.[5] Превео је 1937. године књигу "Житије светих девојака", објављену у Крагујевцу. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ где је служио уз владику Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се међутим одрекао света и закалуђео, да би се затим строго подвизао. Ступио је у монашко братство у манастиру Жичи, као сабрат. Једно време је касније боравио и у манастиру Љубостињи.

По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.[4] [6] Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.[7]

Смрт[уреди | уреди извор]

Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне "конзервативних религиозних уверења".[8] 1946. године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у Пожаревцу, због чега су га комунисти пребили на смрт.[9] Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада је шестог дана затим, умро у селу Раброву, у дому богомољца Васе Поповића.[10] Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у манастиру Туман.

Светитељ[уреди | уреди извор]

У децембру 2014. године са благословом владике браничевског Игњатија, отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима. [11]

Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански.[12] Православна црква га прославља 8. августа по јулијанском, а 21. августа по грегоријанском календару.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Народ", Солун 1917. године
  2. ^ Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године
  3. ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
  4. ^ а б в „КО СУ НОВИ СВЕТИТЕЉИ У ДИПТИХУ СВЕТИХ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ”. Часопис Сабор. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2019. Приступљено 20. 1. 2019. 
  5. ^ Јустин Поповић, Јаков Арсовић: "Историја монаха у Египту", превод, Београд 1984. године
  6. ^ "Треће око", Београд 14. август 2018. године
  7. ^ Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године
  8. ^ Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године
  9. ^ Марко Лопушина: "Убиј ближњег свог", Београд 1996. године
  10. ^ Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Трст 1964. године
  11. ^ „Пронађене нетрулежне мошти монаха Јакова (Арсовића) у манастиру Тумане”. Архивирано из оригинала на датум 18. 03. 2016. Приступљено 18. 3. 2016. 
  12. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]