Јаков Тумански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаков Арсовић
преподобни
Jakovarsovic.jpg
Јаков Нови Тумански
Датум рођења13. децембра 1894.
Место рођењаКушићи
Краљевина Србија
Датум смрти1946.
Место смртисело Раброво
СФРЈ, Србија
Поштује се уПравославна црква
Канонизацијамај 2017., Београд од Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве
Главно светилиштеМанастир Туман
Празник8/21. август

Преподобни Јаков Нови Тумански рођен као Радоје Арсовић (1894—1946) је српски светитељ, монах и доктор филозофије и права.

Младост и школовање[уреди]

Рођен је 13. децембра 1894. године на Равној Гори, у селу Кушићу[1], општина Кушићи код Ивањице[2]. Световно - крштено име му је било Радоје. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској након студија: из области философије на Сорбони и из области права у Монпељеу. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом.[3] Радио је као службеник дипломатије Краљевине Југославије у Француској[4]. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у Паризу.

Монаштво[уреди]

Након Првог светског рата, упознаје владику жичког Николаја Велимировића који је извршио велики утицај на њега да се посвети Цркви. Био је активан учесник Богомољачког покрета и писац више побожних чланака и преводилац.[5] Превео је 1937. године књигу "Житије светих девојака", објављену у Крагујевцу. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ где је служио уз владику Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се међутим одрекао света и закалуђео, да би се затим строго подвизао. Ступио је у монашко братство у манастиру Жичи, као сабрат. Једно време је касније боравио и у манастиру Љубостињи.

По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.[4] [6] Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.[7]

Смрт[уреди]

Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне "конзервативних религиозних уверења".[8] 1946. године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у Пожаревцу, због чега су га комунисти пребили на смрт.[9] Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада је шестог дана затим, умро у селу Раброву, у дому богомољца Васе Поповића.[10] Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у манастиру Туман.

Светитељ[уреди]

У децембру 2014. године са благословом владике браничевског Игњатија, отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима. [11]

Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански.[12] Православна црква га прославља 8. августа по јулијанском, а 21. августа по грегоријанском календару.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ "Народ", Солун 1917. године
  2. ^ Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године
  3. ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
  4. 4,0 4,1 4,2 „КО СУ НОВИ СВЕТИТЕЉИ У ДИПТИХУ СВЕТИХ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ”. Часопис Сабор. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2019. Приступљено 20. 1. 2019. 
  5. ^ Јустин Поповић, Јаков Арсовић: "Историја монаха у Египту", превод, Београд 1984. године
  6. ^ "Треће око", Београд 14. август 2018. године
  7. ^ Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године
  8. ^ Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године
  9. ^ Марко Лопушина: "Убиј ближњег свог", Београд 1996. године
  10. ^ Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Трст 1964. године
  11. ^ „Пронађене нетрулежне мошти монаха Јакова (Арсовића) у манастиру Тумане”. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2016. Приступљено 18. 3. 2016. 
  12. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)

Спољашње везе[уреди]