Бранко Добросављевић
| Свети Бранко | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јануар 1886. |
| Место рођења | Скрад, код Војнића, Аустроугарска |
| Датум смрти | 7. мај 1941. (55 год.) |
| Место смрти | Благај, КЈ (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Световни подаци | |
| Празник | 7. мај |
Бранко Добросављевић (Скрад, 4. јануар 1886 — Благај, 7. мај 1941) био је протојереј СПЦ и парох у Вељуну.
Биографија[уреди | уреди извор]
Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1908, а рукоположен је 1909. Био је парох у Бувачи, Радовици и Вељуну. Добио је Орден Светога Саве и Орден Круне.
Усташа из Вељуна Иван Шајфор је организовао хапшење 500 Срба из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Затворили су их и мучили у жандармеријској станици. Посебно су мучили протиног сина, па су следећег дана натерали проту да живом сину очита опело. Свих 500 Срба су побили 7. маја 1941. код Хрватског Благаја у шуми „Кестеновац”, у догађају познатом под називом Вељунски покољ.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети и обележава се 7. маја.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Икона Светог Бранка -
Мозаик Светог Бранка, Храм Светог Саве
Литература[уреди | уреди извор]
- Из књиге Велибор Џомић „Усташки злочини над србским свештеницима", издавач: Светигора
