Jidiš (jezik)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
jidiš
ייִדיש
Proposed Yiddish flag.svg
Zastava jezika jidiš
Izgovor[ˈjɪdɪʃ]
Govori se uSAD, Izrael, Argentina, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija, Kanada, Ukrajina, Belorusija, Mađarska, Meksiko, Moldavija, Letonija, Litvanija, Belgija, Nemačka, Poljska, Australija, Francuska, Švedska, Austrija i još po negde
RegionSvet
Broj govornika
oko 1,8 miliona, 11 miliona kao drugi jezik[1] (nedostaje datum)
prilagođeno hebrejsko pismo
Zvanični status
Službeni jezik u
 Rusija ( Jevrejska autonomna oblast) (de jure)
Priznati manjinski jezik u
Reguliše(de jure) niko
(de facto) JIVO
Jezički kodovi
ISO 639-1yi
ISO 639-2yid
ISO 639-3yiduključujući kod
Pojedinačni kodovi:
ydd – istočni jidiš
yih – zapadni jidiš
{{{mapalt}}}
Rasprostranjenost jezika jidiš u SAD
  Više od 100.000 govornika (Njujork 113.515 ili 63,43% od ukupnog broja u SAD)
  Više od 10.000 govornika (Florida 18.220 ili 10,18% od ukupnog broja u SAD)
  Više od 5.000 govornika (Kalifornija 5.145, Nju Džerzi 8.950 i Pensilvanija 5.445)
  Više od 1.000 govornika (Arizona, Konektikat, Ilinois, Merilend, Masačusets, Mičigen, Ohajo)
  Manje od 1.000 govornika

Jidiš (hebrejski: ייִדיש‎ — nem. Jiddisch) je germanski jezik kojim govori oko četiri miliona Jevreja širom sveta. Ime Jidiš znači „jevrejski“ (od nemačkog Jüdisch) i kraći je oblik izvornog jidiš dajč (jid. ייִדיש־דײַטש — jidiš dajtš) odnosno „jevrejski nemački“ (nem. Jüddische Deutsch). Jezik je nastao u srednjoj Evropi između 9. i 12. veka kao amalgam srednje-visokonemačkih dijalekata (70-80% rečnika je prepoznatljivo nemačko) uz pozajmljenice iz hebrejskog i aramejskog jezika, kao i slovenskih i romanskih jezika.

Stranica iz jidiš-hebrejsko-latinsko-nemačkog rečnika Elije Levite iz 1542. godine

Nemački dijalekt?[uredi]

Jidiš i nemački dele veliki deo svojih rečnika i imaju dosta sličnu gramatiku. Nemci iz određenih delova Nemačke čak mogu i da većinom razumeju jidiš. Iz ovog razloga, neki lingvisti smatraju jidiš pre dijalektom nemačkog jezika (slično švajcarskom nemačkom) nego zasebnim jezikom. Ipak, preovlađuje mišljenje da su jidiš i nemački dva odvojena jezika jer

  • ova dva jezika nisu međusobno laki za razumevanje (što posebno važi za većinu Nemaca koji pokušavaju da razumeju jidiš);
  • 20 do 30 % rečnika jidiša ne postoji u nemačkom;
  • određeni deo gramatike jidiša se razlikuje od nemačkog, odnosno, pod uticajem su drugih jezika (pretežno slovenskih);
  • jezici su kako geografski, tako i kulturalno drugačiji. [1]

Lingvista Pol Veksler (nem. Paul Wexler) čak tvrdi da je jidiš u početku bio slovenski jezik, čiji je rečnik umnogome zamenio nemački, ali velika većina lingvista se sa ovim tvrđenjem ne slaže.

Drugi razlozi u korist jezika u odnosu na dijalekt su:

Jidiš i drugi jezici[uredi]

Jidiš se vremenom razdvojio na već spomenuta dva dijalekta: zapadni (nemački) jidiš i istočni jidiš. Ovaj drugi, istočni dijalekt, se sam razdvojio na severoistočni (letonski), srednje-istočni (poljsko/galicijski) i jugoistočni (ukrajinski) jidiš. Istočni i savremeni jidiš sadrže mnogo reči izvedenih iz slovenskih jezika.

Kao i judeo-arapski i Ladino (judeo-španski), jidiš se piše prilagođenim hebrejskim pismom. Ipak, sâm jidiš nije lingvistički srodan hebrejskom, iako ima na hiljade hebrejskih i aramejskih reči.

Jedan zanimljiv podatak u vezi sa jidišem je da koristi izvedenice iz latinskog jezika za reči vezane za religijske rituale, očigledno pozajmljujući terminologiju iz starog francuskog jezika koji se govori u Alzasu i koji se koristi u lokalnoj katoličkoj crkvi. Na primer, `izgovoriti blagoslov nakon jela`, se na jidišu kaže bentšn (בענטשן – bentshn) što je u očiglednoj vezi sa latinskom rečju za 'blagoslov', benedictus, a reč `moliti (se)` - davnen (דאַװנען – davnen) od latinskog devotionis. U jidišu se može sresti i dosta reči iz starog francuskog od kojih je najpoznatija tšolnt ili šolent (טשאָלנט – tsholnt), paprikaš ili pasulj koji se kuva za Šabat (jid. Šabes ili Šabec), dolazi od francuskih reči chaudtoplo i lentpolako, jer se kuva od petka poslepodne, da bi bio kuvan za ručak u suboti kako bi se izbegla zabrana kuvanja na Šabat.

Istorija[uredi]

Dijalekti jidiša u Rusiji, kasni 19. i rani 20. vek
  Zapadni dijalekti   Istočni dijalekti

Kasni XIX i rani 20. vek se smatraju zlatnim dobom književnosti na jidišu; ovo se poklapa sa periodom oživljavanja hebrejskog kao govornog jezika i sâme hebrejske književnosti.

Tri velika osnivača savremene jidiš književnosti su Mendele Moher Sforim (Mendele Mocher Sforim), I. L. Perec (I. L. Peretz) i Šolom Alejhem (Sholom Aleichem), rođen kao Solomon Rabinovic, najpoznatiji i najveći od jidiš autora i humorista, jevrejski ekvivalent Marka Tvena. Njegove priče o Tevjeu mlekadžiji pod nazivom „Sedam kćeri bez miraza“ su bile osnova za jedan od najpopularnijih mjuzikala sa Brodveja, „Violinista na krovu“.

Grb Beloruske SSR (1926 -1937), sa natpisom Proleteri svih zemalja, ujedinite se, na beloruskom, ruskom, poljskom i jidiš jeziku

Početkom 20. veka, jidiš postaje veliki jezik istočne Evrope. Bogata književnost se štampa, film i pozorište na jidišu cveta, a čak je postao i zvanični jezik Beloruske SSR. On je bio nacionalni jezik ogromne jevrejske populacije istočne Evrope koja je odbacila cionizam i pokušavala da dobije kulturnu autonomiju u Evropi. Ali, sredinom veka, holokaust je doveo do dramatičnog i naglog pada u upotrebi jidiša jer su nebrojene jevrejske zajednice, kako sakralne, tako i sekularne, koje su svakodnevno govorile jidiš, uništene.

Sovjetski jidiš poster, kao deo kolhoz propagande 1920. - 1930.

U Sovjetskom Savezu, mnogo je učinjeno na promovisanju korišćenja jidiša sredinom 1920-ih godina. Jidiš je smatran jezikom „jevrejskog proleterijata“; u isto vreme, hebrejski je smatran jezikom „buržoazije“ i potiskivan je. Početkom 1930-ih, rastući antisemitizam Sovjetske politike izbacuje jidiš iz svih društvenih sfera; malo jidiš publikacija je preživelo (među njima književni časopis „Sovetiš Hejmland“ (Sovetish Heymland) i dnevne novine „Birobidžaner Štern“ (Birobidzhaner Shtern)). Sve više Jevreja pokušava da se utopi u veliko Sovjetsko društvo i sve više govori ruski jezik nauštrb jidiša.

U Sjedinjenim Državama, jidiš je vezivao Jevreje iz mnogih zemalja, kojima je nacionalno poreklo bilo jednako važno kao i jevrejski identitet. U nekim porodicama, venčavanje između Jevreja različitog nacionalnog porekla je bilo kao venčavanje za inoverce. Dnevne novine na jidišu, kao što je bio „The Forward“, su bile izvor informacija za sve evropske jevreje. Amero-jidiš muzika, izvedena iz Klecmer muzike, je bila još jedan bitan vezivni faktor.

Za to vreme, u Izraelu, jidiš je zamenjen savremenim hebrejskim jezikom. Ovo na neki način odslikava sukob između sakralnih i sekularnih snaga unutar jevrejske nacije. Mnogi u većoj sekularnoj grupi su želeli novi nacionalni jezik kao vezivni faktor novog identiteta nacije, dok su tradicionalni religiozni Jevreji smatrali hebrejski svetim jezikom rezervisanim samo za molitvu i versku nauku. Takođe, ovaj konflikt je reflektovao i suprotstavljene poglede sekularnih Jevreja širom sveta, koji su sa jedne strane videli hebrejski (i cionizam), odnosno, jidiš (i internacionalizam) sa druge strane, kao način za definisanje novog jevrejskog nacionalizma.

Prvi pisac koji je dobio međunarodnu nagradu za književnost, a pisao je jidišom, bio je Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis Singer), koji je 1978. godine postao laureat Nobelove nagrade za književnost.

Ortografija[uredi]

Iako koristi isto pismo kao i hebrejski jezik, jidiš koristi i neke digrafe, slova od dva znaka, kao latinično lj i nj, kao i slova modifikovana dijakritikama, od kojih se svako smatra posebnim znakom. Ovo je posledica toga što je jidiš potpuno različit u fonologiji i gramatici od hebrejskog jezika.

Slova i njihov redosled su sledeća (zbog lakšeg pregleda, redosled je dat sa leva na desno, a ne obrnuto kako je pravilnokod slova razdvojenih sa „/“ desno je oblik koji se koristi na početku i unutar reči, a levo oblik koji se koristi na kraju reči):

א אַ אָ ב בֿ ג ד ה ו וּ װ ױ ז
shtumer alef pasekh alef komets alef beys veys giml daled hey vov melupm vov tsvey vovn vov-yudn zayen
nemi glas a [ɑ] o [ɔ] b v g d h u/w [ʊ] u [ʊ] v oj [ɔj] z
זש ח ט טש י יִ ײ ײַ כּ כ/ך ל מ/ם נ/ן
zayen-shin khes tes tes-shin yud khirik yud tsvey yudn pasekh tsvey yudn kof lange khof/khof lamed shlos mem/mem lange nun/nun
zh [ʒ] kh [χ] t tsh [ʧ] y/i i ey [ɛj] ay [oj] k kh [χ] l m n
ס ע פ פֿ/ף צ/ץ ק ר ש שׂ תּ ת
samekh ayin pey lange fey/fey lange tsadek/tsadek kuf reysh shin sin tof sof
s e [ɛ] p f ts [c] k/q r sh [ʃ] s t s

Napomene

  • Jidiš slovo pey (פ) nema oblik za kraj reči, za razliku od hebrejskog slova.
  • Jidiš slovo sin (שׂ) se piše sa tačkom da bi se razlikovalo od shin (ש), dok u hebrejskom ovo često nije slučaj.

U jidišu, reči iz hebrejskog se pišu isto kao u originalu, ali u izdanjima iz perioda Sovjetskog Saveza, sve reči su pisane prema jidiš pravilima.

Primer[uredi]

Evo i primera na jidišu: To je prvi član Deklaracije o pravima čoveka UN-a (preuzeto sa [2]).

Jidiš[uredi]

יעדער מענטש װערט געבױרן פֿרײַ און גלײַך אין כּבֿוד און רעכט. יעדער װערט באַשאָנקן מיט פֿאַרשטאַנד און געװיסן; יעדער זאָל זיך פֿירן מיט אַ צװײטן אין אַ געמיט פֿון ברודערשאַפֿט.

Izgovor[uredi]

Yeder mentš vert geboyrn fray un glaykh in koved un rekht. Yeder vert bašonkn mit farštand un gevisn; yeder zol zikh firn mit a cveytn in a gemit fun bruderšaft.

Prevod[uredi]

Sva ljudska bića su rođena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i svešću i treba da postupaju jedni prema drugima u duhu

Reference[uredi]

  1. ^ Yiddish, Eastern, on Ethnologue, Pristupljeno 11. 3. 2010.

Spoljašnje veze[uredi]