Анапскаја
| Анапскаја Анапская | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Анапски ГО |
| Основан | 1836. |
| Стара имена | Николајевскаја (до 1854) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 16.417 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 54′ 03″ С; 37° 23′ 22″ И / 44.900942° С; 37.389479° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 20 m |
.svg)  Анапскаја Анапскаја на карти Русије | |
.svg) Анапскаја Анапскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353430−353431 |
| Позивни број | +7 86148 |
| ОКАТО код | 032 038 023 |
| ОКТМО код | 03 703 000 106 |
Анапскаја (рус. Анапская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Анапском градском округу.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 16.417 становника и била је друго по величини насеље у припадајућем округу.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Анапскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине на свега 2 километра источно од града Анапе, односно на 6 км источније од обале Црног мора. Село је удаљено неких 130 км западно од града Краснодара.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље су 1836. основали козачки досељеници и првобитно су му дали име Николајевскаја, у част руског императора Николаја I Павловича. Међутим насеље је већ 1854, након мање од две деценије постојања, напуштено, да би поново било основано 1862. године под садашњим називом.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 16.417 становника.
| 1979. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 10.802 | 13.787[2] | 16.417[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
