Троицкаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Троицкаја
Троицкая
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКримски рејон
Основан1865.
Стара именаПсебедаховскаја (до 1867)
Становништво
Становништво
 — 2010.6.786
Географске карактеристике
Координате45°08′08″ СГШ; 38°07′28″ ИГД / 45.135653° СГШ; 38.124333° ИГД / 45.135653; 38.124333Координате: 45°08′08″ СГШ; 38°07′28″ ИГД / 45.135653° СГШ; 38.124333° ИГД / 45.135653; 38.124333
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина8 м
Троицкаја на мапи Русије
Троицкаја
Троицкаја
Троицкаја на мапи Краснодарског краја
Троицкаја
Троицкаја
Остали подаци
Поштански број353360
Позивни број+7 86131
ОКАТО код03 225 822 001
ОКТМО код03 625 422 101

Троицкаја (рус. Троицкая) насељено је место руралног типа (станица) на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Кримском рејону.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 6.786 становника.

Географија[уреди]

Станица Троицкаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине на самом северу Закубањске наплавне равнице. Лежи на левој обали реке Кубањ, на надморској висини од 8 метара. Станица лежи на око 25 км североисточно од рејонског центра, града Кримска, односно на око 75 километара западно од покрајинске престонице Краснодара.

Кроз насеље пролази магистрални друм и пруга који повезују Кримск и Славјанск на Кубану.

Историја[уреди]

Савремено насеље основано је 1865. године као станица Псебедаховскаја, а свега две године касније, 1867, добија садашње име.[1]

У децембру 1964. у станици је са радом почела фабрика јода, први и једини индустријски објекат тог типа на тлу Русије. истовремено су у ближој околини откривена значајнија лежишта нафте и природног гаса.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 6.786 становника.

Кретање броја становника
2002.2010.
6.396[2]6.786[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240. — 395 с.
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]