Кирпиљскаја
Кирпиљскаја Кирпильская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | ![]() |
Рејон | Устлабински рејон |
Основан | 1879. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 5.547 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 22′ 08″ С; 39° 45′ 10″ И / 45.3688° С; 39.7527° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 50 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352307 |
Позивни број | +7 86135 |
ОКАТО код | 03 257 816 001 |
ОКТМО код | 03 657 416 101 |
Веб-сајт | |
http://kirpilskaya.ru/ |
Кирпиљскаја (рус. Кирпильская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Устлабинском рејону.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 5.547 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Кирпиљскаја се налази у централном делу Краснодарског краја, односно у северном делу припадајућег му Устлабинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 50 метра, на обе обале реке Кирпили.
Село се налази на око 17 километара северно од рејонског центра Уст Лабинска, односно на неких 64 км североисточно од града Краснодара.
Историја
[уреди | уреди извор]На подручју савременог села током 1840-их постојала су бројна мања имања (хутори) козачких војника који су служили у тадашњој Устлабинској станици. С временом су се ти хутори стопили у јединствено насеље и званично је 19. октобра 1879. основано село Кирпиљски.[1] Званичан статус козачке станице добија 1906. године.
Према подацима из 1916. у селу је било 1.026 домаћинстава и 10.059 становника.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 5.547 становника.[2]
1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|
6.016 | 5.513 | 5.654[3] | 5.547[2] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 254. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.