Хадиженск
Хадиженск Хадыженск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Апшеронски рејон |
Основан | 1864. |
Варошица од | 1939. |
Статус града | 1949. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023. | 21.829 |
— густина | 1.284,06 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 25′ 59″ С; 39° 31′ 59″ И / 44.433° С; 39.533° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 170 m |
Површина | 17 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 352680, 352681 |
Позивни број | +7 86152 |
ОКАТО код | 03 205 509 |
ОКТМО код | 03 605 109 001 |
Веб-сајт | |
http://had.apsheronsk-oms.ru/ |
Хадиженск (рус. Хадыженск) , званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Апшеронском рејону. Званичан статус града има од 1949. године.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2023. у граду је живело 22.829 становника.
У јужном делу града налази се извор минералне воде са високим концентрацијама јода и брома.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Хадиженск се налази у западном делу Апшеронског рејона, општинског рејона смештеног у јужном делу Краснодасрког краја, на крајњем југу Руске Федерације. Град лежи на надморској висини од око 170 метара, у долини планинске реке Пшиш. Смештен је на око 17 км југозападно од рејонског центра Апшеронска, односно на неких 115 км југоисточно од покрајинске престонице Краснодара.
На јужној градској периферији је 1953. године, из једне бушотине за нафту и гас избио избор високо−минералне воде богате јодом (0,407 г/л) и бромом (0,087 г/л) која избија са дубине од 520 метара. Недуго затим у граду је саграђен бањско−лечилишни комплекс, а један део минералне воде се флашира.
Кроз град пролази железничка пруга на релацији Армавир—Туапсе.
Историја
[уреди | уреди извор]Извесно је да се на месту савременог града до средине XIX века налазило адигејско утврђење (адиг. Адыгэ къэлэжъ), о чијем постојању сведоче бројни археолошки налази. Године 1864. на том месту је саграђено руско војничко утврђење станица Хадиженскаја чији први становници су били кубањски козаци који су се доселили из степских насеља са севера.
До интензивнијег развоја насеља долази након 1909. и открића нафте. Званичан статус града има од 28. септембра 1949. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 21.579 становника, док се према попису из 2020. број становника благо повећао на 22.181. становника.
Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 80%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 7% и Украјинци са 1,6%.
1926. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2020. | 2023. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2.468 | 8.466 | 20.164 | 17.856 | 17.811 | 18.998[1] | 21.286[2] | 21.579[3] | 22.181[4] | 21.829 |
По броју становника град Хадиженск се 2020. налазио на 613. месту међу 1.119 званичних градова Руске Федерације.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]