Јелизаветинскаја
| Јелизаветинскаја Елизаветинская | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Краснодарски градски округ |
| Основан | 1821. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 24.755 |
| — густина | 2.656,12 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 02′ 54″ С; 38° 47′ 49″ И / 45.048371° С; 38.796970° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 15 m |
| Површина | 9,32 km2 |
.svg)  Јелизаветинскаја Јелизаветинскаја на карти Русије | |
.svg) Јелизаветинскаја Јелизаветинскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 350915, 350916 |
| Позивни број | +7 861 |
| ОКАТО код | 03 401 964 001 |
| ОКТМО код | 03 701 000 131 |
Јелизаветинскаја (рус. Елизаветинская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Краснодарском градском округу.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 24.755 становника и једно је од највећих сеоских насеља у земљи.
Географија[уреди | уреди извор]
Станица Јелизаветинскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на десној и високој обали реке Кубањ, на надморској висини од око двадесетак метара. Село се налази на око 7 километара западније од покрајинског административног центра, града Краснодара.
Историја[уреди | уреди извор]
На месту савременог насеља се крајем XVIII века појавило војничко утврђење црноморских Козака. Утврђење је добило име Јелизаветински у част императорке Јелисавете Алексејевне, супруге императора Александра I Павловича.[1][2] Уз утврђење се убрзо развило и насеље Тимашјовско које је убрзо, током 1807, пресељено на север, на подручје данашњег града Тимашјовска.
Првобитно утврђење је 1821. заменило Јелизаветинско козачко насеље које је већ 1842. добило и званичан статус козачке станице. Ново насеље основали су Козаци са Дњепра који су се на подручје Кубања доселили почетком XVIII века. Све до 1978. станица Јелизаветинскаја се налазила у саставу Динског рејона.
У оквиру станице се налази архитектонски споменик од националног значаја − Јелизаветинска градина − пространа некропола из IV века пре нове ере са 54 велика и још 20 мањих кургана висине између 1,5 и 3 метра.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 24.755 становника.
| 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 6.599 | 17.240 | [3] | 19.060[4] | 24.755[5] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „С. В. Самовтор «Имена членов Российского Императорского Дома на карте Кубани»”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2011. г. Приступљено 3. 1. 2018.
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 249. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
