Кореновск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кореновск
Кореновск
Korenovsk, Krasnodar Krai, Russia - panoramio (2).jpg
Локална православна црква
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКореновски рејон
Основан1794.
Статус града1961.
Стара именадо 1961станица Кореновскаја
Становништво
Становништво
 — 2017.41.823
 — густина1.125,79 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°27′45″ СГШ; 39°27′15″ ИГД / 45.462420° СГШ; 39.454048° ИГД / 45.462420; 39.454048Координате: 45°27′45″ СГШ; 39°27′15″ ИГД / 45.462420° СГШ; 39.454048° ИГД / 45.462420; 39.454048
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина40 м
Површина37,15 км2
Кореновск на мапи Русије
Кореновск
Кореновск
Кореновск на мапи Краснодарског краја
Кореновск
Кореновск
Остали подаци
Поштански број353180−353187
Позивни број(+7) 86142
ОКАТО код03 251 501 000
ОКТМО код03 621 101 001
Веб-сајт
http://korenovsk-gorod.ru/

Кореновск (рус. Кореновск) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Кореновском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 41.823 становника и био је деветнаести по величини град у Покрајини.

Географија[уреди]

Град Кореновск се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 60 километра североисточно од покрајинског административног центра Краснодара. Град се налази у пространој Кубањско-приазовској степи на надморској висини од око 40 m и лежи на обе обале реке Леви Бејсужек, леве притоке Бејсуга.

Значајно је саобраћајно средиште и кроз њега пролази деоница федералног аутопута М4 „Дон” који спаја Новоросијск са Москвом, те железничка пруга на релацији Краснодар−Тихорецк.

Историја[уреди]

Године 1794, на левој обали реке Леви Бејсужек основано је козачко насеље Кореневско, а назив је добило по истоименом украјинском селу из данашње Житомирске области одакле је већина козачких породица расељена на ово подручје. Кореновск је било једно од првих 58 насеља које су на Кубању основали досељени придњестровски Козаци у периоду између 1792. и 1795. године. Већ током првих пола године од оснивања у Кореновск су се доселиле 572 особе, а већ током првих година наредног века у селу су живеле 274 породице.

Прва сеоска црква посвећена Светом сави саграђена је 1833, а у склопу цркве деловале су мушка и женска школа. Број становника је убрзано растао па су према подацима из 1882. у селу живела 4.402 становника у 607 домаћинстава. Шест година касније, 1888, кроз село је прошла и железница, што се позитивно одразило на даљи прилив новог становништва, па је тако у Кореновску почетком 20. века живело око 18.000 становника.

Одлуком Президијума врховног совјета Руске СФСР од 21. јула 1961. станица Кореновскаја преображена је у град Кореновск.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 41.116 становника, док је према проценама за 2017. било 41.823 становника.[1] По броју становника Кореновск се 2017. налазио на 19. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
10.10413.28418.20026.32334.96735.768[2]40.844[3]41.166[4]41.823

Према подацима из 2017. Кореновск се налазио на 368. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. Према подацима са пописа 2010. основу популације чинили су етнички Руси са уделом од око 92%, а најбројније мањинске заједнице били су Јермени са 3,0% и Украјинци са 1,9%.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]