Саратовскаја
| Саратовскаја Саратовская | |
|---|---|
 Стара црква посвећена Светом Николи саграђена почетком прошлог века | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Горјачкокључки ГО |
| Основан | 1864. |
| Стара имена | Псекупскаја (до 1967) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 6.567 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 42′ 29″ С; 39° 12′ 57″ И / 44.7081° С; 39.2158° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 91 m |
.svg)  Саратовскаја Саратовскаја на карти Русије | |
.svg) Саратовскаја Саратовскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353280 |
| Позивни број | +7 86145 |
| ОКАТО код | 03 409 819 |
| ОКТМО код | 03 709 000 206 |
Саратовскаја (рус. Саратовская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на југозападу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Горјачкокључком градском округу.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 6.567 становника, и друго је по величини насеље у припадајућој општини.
Географија[уреди | уреди извор]
Станица Саратовскаја се налази у југозападном делу Краснодарског краја на око 13 км северно од града Горјачи Кључ који је административни центар округа, те на око 35 км јужно од покрајинске престонице, града Краснодара. Лежи у прелазном подручју из алувијалне Закубањске равнице ка северној подгорини Великог Кавказа, на надморској висини центра од око 91 метра. Кроз насеље протиче река Псекупс, лева притока Кубања.
Кроз насеље пролази деоница националног аутопута М4 „Дон” која повезује Москву са Новоросијском.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље су под именом Станица Псекупскаја основали 1864. припадници козачког одреда који су се населили на том подручју, а садашње име носи од 1867. године.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 6.567 становника, а основу популације чинили су Руси са уделом од 85%, док су највећу мањинску заједницу у селу чинили Јермени са уделом од око 6%.
| 1979. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 5.107 | 6.039[2] | 6.567[3] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 265. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
