Лењинградскаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лењинградскаја
Ленинградская
Leningr stan.jpg
Централна улица у насељу
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонЛењинградски рејон
Основан1794.
Стара именаУманскајадо 1934.
Становништво
Становништво
 — 2010.36.940
Географске карактеристике
Координате46°18′51″ СГШ; 39°27′09″ ИГД / 46.3142° СГШ; 39.4526° ИГД / 46.3142; 39.4526Координате: 46°18′51″ СГШ; 39°27′09″ ИГД / 46.3142° СГШ; 39.4526° ИГД / 46.3142; 39.4526
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина25 м
Лењинградскаја на мапи Русије
Лењинградскаја
Лењинградскаја
Лењинградскаја на мапи Краснодарског краја
Лењинградскаја
Лењинградскаја
Остали подаци
Поштански број353740−353733
Позивни број+7 86145
ОКАТО код03 232 810 001
ОКТМО код03 632 410 101
Веб-сајт
http://www.leningradskaya.org/

Лењинградскаја (рус. Ленинградская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северу Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Лењинградском рејону чији је уједно и административни центар.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 36.940 становника, и било је 22. највеће насеље у Покрајини.

Географија[уреди]

Станица Лењинградскаја се налази у северном делу Лењинградског рејона на око 176 км северно од града Краснодара, односно на око 123 km југоисточно од Ростова на Дону. Лежи у ниској и доста мочварној Кубањско-приазовској низији на обалама реке Сосике, леве притоке Јеје.

Историја[уреди]

Споменик Александру Суворову у Лењинградској

Године 1794. на левој обали реке Сосике основано је насеље Уманскоје, једно од првих 40 насеља Црноморских козака који су на ово подручје пресељени са територије данашње Украјине, из града Умања. Године 1842. насеље је стекло званичан статус козачке станицеУманска станица.

Козачки одреди стационирани у Уманској станици активно су учествовали у Руско-турским ратовима 1828−1829. и 1877−1878. године. У време Кавкаских ратова у станици су живела 8.783 становника, насеље је имало своју цркву и у њему су деловале две школе, 40 млинова и војна болница. У периоду 1902−1920. Уманска станица је била административни центар тадашњег Јејског рејона Кубањске области. Према подацима из 1923. у станици је живело 23.800 становника, од чега су 13.751 били Козаци.

У марту 1918, у јеку Руског грађанског рата у станицу су упале трупе Црвене армије и у насељу је успостављена совјетска власт. Током наредне две године долазило је до честих сукоба између револуционара и козачких одреда, и сукоби су трајали све до марта 1920. када је на том подручју и коначно успостављена совјетска власт. Пар месеци касније у насељу је боравио и један од револуционарних вођа Михаил Калињин.

Велика глад која је завладала тим подручјем од јесени 1932. до краја зиме 1933. однела је на десетине хиљада живота, а у самом насељу је умрло неколико стотина људи. Због учешћа у пљачкама пекара и млинова који су деловали у насељу, током 1933. из станице је под оптужбама за издају депортовано 1.200 козачких перодица које су расељене по далеком северу и по Сибиру. Уместо депортованог становништва досељени су војни и партијски чиновници са породицама из Белорусије и Лењинградске области. Већ наредне године, 1934, насеље добија нови назив − Лењинградска станица и постаје административним центром истоименог рејона.

Током Другог светског рата станица Лењинградскаја је једно кратко време, од августа 1942. до фебруара 1943. била под нацистичком окупацијом.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 36.940 становника и највеће је сеоско насеље на тлу Руске Федерације.[1]

Кретање броја становника
1897.1913.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
8.79323.80017.82426.75030.70734.554[2]38.218[3]36.940[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]