Архипо Осиповка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Архипо Осиповка
Архипо-Осиповка
Temple of Saint Nicholas in Arkhipo-Osipovka.JPG
Сеоска црква посвећена Светом Николи
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонГеленџички ГО
Основан1864.
Стара именастаница Вуланска − до 1889.
Становништво
Становништво
 — 2010.7.853
Географске карактеристике
Координате44°21′03″ СГШ; 38°35′27″ ИГД / 44.3507° СГШ; 38.5909° ИГД / 44.3507; 38.5909Координате: 44°21′03″ СГШ; 38°35′27″ ИГД / 44.3507° СГШ; 38.5909° ИГД / 44.3507; 38.5909
Временска зонаUTC+3
Ндм. висинаоко 5 м
Архипо Осиповка на мапи Русије
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка на мапи Русије
Архипо Осиповка на мапи Краснодарског краја
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка на мапи Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353485
Позивни број+7 86141
ОКАТО код03 408 802 001
ОКТМО код03 708 000 111

Архипо Осиповка (рус. Архипо-Осиповка) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имала 7.853 становника.

Географија[уреди]

Село Архипо Осиповка се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на обали Црног мора, на око 125 km југозападно од града Краснодара. Кроз насеље протичу реке Вулан и Тешебс.

Централни део насеља налази се на надморској висини од око 5 m, док су највиши делови на висини од 19 m. Кроз село пролази деоница националног ауто-пута М4 „Дон” на релацији Новоросијск-Туапсе.

У јужном делу насеља налазе се бројни смештајни капацитети и ресторани, док су у северном делу сеоска домаћинства.

Историја[уреди]

Спомен крст посвећен Архипу Осипову

Пре окончања Кавкаског рата (18171864) на месту садашњег насеља налазило се адигејско село Псишопа (адиг. ПсышІопэ).[1][2]

Савремено насеље основано је 1864. године као козачка станица Вуланска, а пар година касније насеље је преображено у село. Савремено име добија 1889. у част редова руске империјалне армије Архипа Осипова који се жртвовао током одбране тадашње Михајловске тврђаве.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.853 становника.

Кретање броја становника
1970.1979.1989.2002.2010.
5.1396.9497.242[3]8.066[4]7.853[5]

Привреда[уреди]

У близини села се налази складиште гаса Береговаја одакле је предвиђен даљи транспорт руског гаса ка Турској преко гасовода Плави ток.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — pp. 240. — 395 с.
  2. ^ Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Литература[уреди]

  • Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 

Спољашње везе[уреди]