Бела Глина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бела Глина
Белая Глина
Белая Глина - 4.jpg
Детаљ из сеоског парка
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонБелоглински рејон
Основан1820.
Становништво
Становништво
 — 2017.16.901
Географске карактеристике
Координате46°04′35″ СГШ; 40°54′17″ ИГД / 46.0763° СГШ; 40.9048° ИГД / 46.0763; 40.9048Координате: 46°04′35″ СГШ; 40°54′17″ ИГД / 46.0763° СГШ; 40.9048° ИГД / 46.0763; 40.9048
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина51 м
Бела Глина на мапи Русије
Бела Глина
Бела Глина
Бела Глина на мапи Краснодарског краја
Бела Глина
Бела Глина
Остали подаци
Поштански број353040-353043
Позивни број+7 86154
ОКАТО код03 207 802 001
ОКТМО код03 607 402 101
Веб-сајт
http://belog-adm.do.am/

Бела Глина (рус. Белая Глина) насељено је место руралног типа (село) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на североистоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Белоглинском рејону чији је уједно и административни центар.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 16.901 становника и самим тим Бела Глина је једно од већих сеоских насеља у Русији.

Географија[уреди]

Сеоска средња школа општег смера

Село Бела Глина се налази у североисточном делу Краснодарског краја, односно у северном делу припадајућег му Белоглинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 50 m. Село се налази у горњем делу тока реке Расипнаје, леве притоке Јегорлика (у басену реке Дон).

Село је од покрајинског центра, града Краснодара, удаљено око 240 км у смеру североистока, док је најближе градско насеље, град Саљск (Ростовска област) удаљено око 96 км. Кроз село пролази железничка пруга на релацији Саљск−Тихорецк.

Клима је умереноконтинентална (Кепенова класификација Dfa), са просечним јануарским температурама ваздуха од −3,0 °C, односно јула од +23,6 °C (годишњи просек температуре ваздуха је око +10,0 °C). Вишегодишњи просек падавина је око 554 мм, са максимумом од просечних 62 мм у јуну, док је насјувљи месец фебруар са свега 33 мм падавина.[1]

Историја[уреди]

Савремено село Бела Глина се развило из имања племићке породице Рјабошапко која се на ово подручје доселила 1820. године са територије Вороњешке губерније.[2] Само имање, а доцније и село које се развило из њега, име је добило по наслагама беле глине које су се ту налазиле. Године 1830. имање добија званичан статус села и постаје један од сеоских административних центара тадашње Ставропољске губерније.

Прва црква у селу саграђена је 1836. године. Становници села су се од најранијих времена бавили пољопривредом и сточарством, а захваљујући квалитетној белој глини која се ту налази била је развијена и грнчаријска делатност. Почетком 20. века у селу су деловале чак четири основне школе, две државне и две црквене.

Током своје историје село је у три наврата доживљавало тешке катастрофе. Прво је 1862. у великом пожару изгорело више од половине свих сеоских кућа, потом је 1883. значајан део села уништен у великој олуји која је захватила тај крај, да би на крају, 1892. године, село и околину захватила епидемија колере која је однела 90 живота.[3]

Званичан статус административног центра Белоглинског рејона добија 1924, одмах по оснивању рејона.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 17.320 становника,[4] док је према проценама за 2017. у селу живело 16.901 становника.[5]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
15.68015.66017.57717.86817.881[6]17.767[7]17.320[4]16.901

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „КЛИМАТ: БЕЛАЯ ГЛИНА”. climate-data.org. Приступљено 15. 12. 2017. 
  2. ^ Азаренкова А. С., Бондарь И. Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793—1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 242. — 395 с.
  3. ^ Корнева, Оксана. „Населенные пункты Ставропольской губернии и Кубанской области » Белая Глина село (Медвеженский уезд)”. Приступљено 15. 12. 2017. 
  4. 4,0 4,1 Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]