Горјачи Кључ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горјачи Кључ
Горячий Ключ
Горячий Ключ на закате.jpg
Поглед на део града у сутон
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонГорјачкокључки ГО
Основан1868.
Статус града1965.
Становништво
Становништво
 — 2018.37.475
 — густина1.804,29 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44°37′58″ СГШ; 39°08′01″ ИГД / 44.6329° СГШ; 39.1336° ИГД / 44.6329; 39.1336Координате: 44°37′58″ СГШ; 39°08′01″ ИГД / 44.6329° СГШ; 39.1336° ИГД / 44.6329; 39.1336
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина70 м
Површина20,77 км2
Горјачи Кључ на мапи Русије
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ на мапи Краснодарског краја
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ
Остали подаци
Поштански број353290
Позивни број(+7) 86159
ОКАТО код03 409
ОКТМО код03 709 000 001
Веб-сајт
http://www.gorkluch.ru/

Горјачи Кључ (рус. Горячий Ключ; адиг. Псыфаб) званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југозападу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Горјачкокључком градском округу чији је уједно и административни центар. Има званичан статус града покрајинске субординације.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2018. у граду је живело 37.475 становника. Један је од највећих бањско-лечилишних центара на Кавказу.

Географија[уреди]

Капелица Иверскаја и споменик оснивачима града

Град Горјачи Кључ налази се у јужном делу Краснодарске покрајине у северној подгорини Великог Кавказа. Лежи у котлини уз обе обале реке Псекупс (лева притока Кубања) изнад које се уздижу масиви Котх и Пшаф, на надморској висини од око 70 m. Налази се на неких 50 километара јужно од покрајинске престонице, града Краснодара, односно на неких 60-ак километара од црноморске обале на југу.

Град се налази у прелазној зони из влажне у умереноконтиненталну климу са просечним јануарским температурама ваздуха од око +1,7 °С, односно јулских од око +23,1 °С. Годишња сума падавина је у просеку око 895 милиметара.

Преко градске територије пролази деоница националног аутопута М4 „Дон” који повезује Москву са Новоросијском, односно железничка пруга која повезује Краснодар и Туапсе.

Климатска табела за Горјачи Кључ
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдецгод.
Просечна температура (°C)1,72,15,211,716,620,623,122,918,112,37,94,1Ø12,2
Највиша просечна температура (°C)5,05,59,116,221,225,127,627,522,816,711,47,2Ø16,3
Најнижа просечна температура (°C)−1,5−1,21,37,212,116,118,718,313,58,04,51,0Ø8,2
Падавине (mm)9175686269816370636389101Σ895
Температура у °C • падавине у mmДијаграм:
Температура
5,0
−1,5
5,5
−1,2
9,1
1,3
16,2
7,2
21,2
12,1
25,1
16,1
27,6
18,7
27,5
18,3
22,8
13,5
16,7
8,0
11,4
4,5
7,2
1,0
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец
Падавине
91
75
68
62
69
81
63
70
63
63
89
101
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец

Историја[уреди]

Све до друге половине XIX века на месту савременог града налазило се адигејско насеље Псифаб, а само име насеља на адигејском језику имало је значење „кључала вода”. што је у уској вези са бројним термоминералним изворима који се налазе на том подручју.

Почетком 1860-их долази до завршетка војних сукоба између руске армије и локалног становништва, а једна од последица тог сукоба биле су и масовне депортације локалних житеља. Тако је и већина првобитне популације Псифаба била расељена, а на месту некадашњег насеља основано је 1864. војно бањско лечилиште. Четири године касније, 1868, званично је основано насеље Горјачи Кључ. У периоду 19061920. насеље је било познато под именом Алексејевски Горјачи Кључ (рус. Алексеевский Горячий Ключ). Године 1926. добија званичан статус вароши, а потом 1930. и бањско-рекреативне варошице.

Током Великог отаџбинског рата град је био окупиран од стране нацистичких трупа од 1942. до 28. јануара 1943. када је ослобођен од стране Црвене армије.

У периоду 19241963. Горјачи Кључ је био административни центар тадашњег Горјачкокључког рејона. Године 1975. издвојен је из граница рејона и уврштен је у ред градова покрајинске субординације. Нешто раније, у новембру 1965, Горјачем Кључу је додељен званичан статус града, а исте године граду је прикључена и оближња станица Кључеваја. Од 2005. град је административно седиште Горјачкокључког градског округа.

Демографија[уреди]

Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 30.126 становника, што је повећање за нешто мање од 3.000 житеља у односу на попис из 2002. године. Тренд раста броја становника настављен је и у наредном периоду, па је тако према проценама из 2018. у граду живело 37.475 становника.[1] Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 84%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 6% и Украјинци са 2,5%.

Кретање броја становника
1900.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2018.
4009.85819.80822.65425.610[2]27.693[3]30.126[4]37.475

По броју становника град Горјачи Кључ се 2017. налазио на 435. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Приступљено 2. 4. 2018. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]