Бернард Алберт Хусеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Бернард Алберт Хусеј
Лични подаци
Датум рођења(1887-04-10)10. април 1887.
Место рођењаБуенос Ајрес, Аргентина
Датум смрти21. септембар 1971.(1971-09-21) (84 год.)
Место смртиБуенос Ајрес, Аргентина
Научни рад
Пољефизиологија, ендокринологија
ИнституцијаУниверзитет у Буенос Ајресу, Буенос Ајрес, Аргентина
Познат поглукоза, хормон, хипофизе, метаболизaм, шећера
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину, 1947.

Бернард Алберт Хусеј (шп. Bernardo Alberto Houssay), Буенос Ајрес, 10. април 1887 — 21. септембар 1971, био је аргентински физиолог, кодобитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1947. године, за његово откриће улоге хормона хипофизе у регулисању нивоа глукозе код животиња, поделивши награду са Карлом Коријем и Герти Кори. Он је први латиноамерички нобеловац у науци.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Бернард Алберт Хусеј је рођен 10. априла 1887. године у Буенос Ајресу. Његови родитељи Алберт Гиљермо Хусеј и Клара Лафонт били су француски имигранти који су се у Аргентину доселили 80-их година 19 века. Након што је због напредног знања прескочио неколико разреда основне школе, примљен је у Националну школу у Буенос Ајресу, где је са 13 година дипломирао. Желео је да студира медицину, али није примљен због младости, па је уписао Фармацеутско-биохемијски факултет (шп. Facultad de Farmacia y Bioquímica), Универзитета у Буенос Ајресу (шп. Universidad de Buenos Aires). Потом, 1904. године, прелази на Медицински факултет истог универзитета, где је дипломирао са 17 година. Као студент треће године медицине 1910. године, Хусеј је већ добио позицију истраживача и асистента у настави на катедри за физиологију. Убрзо после дипломирања 1911. године, одбранио је своју докторску тезу и ступио на место професора физиологије Медицинског факултетета Универзитета у Буенос Ајресу (шп. Facultad de Medicina de la Universidad de Buenos Aires).[1][2][4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Хусеј је своју клиничку праксу започео у болници Марсело Торкуато де Алвеар (шп. Hospital Marcelo Torcuato de Alvear) 1913. године, где је био начелник клинике. Након две године 1915. прелази у Националне лабораторије јавног здравља у Буенос Ајресу (шп. Administración Nacional de Laboratorios e Institutos de Salud) где је радио као директор одељења за серуме. Године 1919. основао је Институт за физиологију (шп. Instituto de Fisiología) на Медицинском факултету Универзитета у Буенос Ајресу и руководио њиме до 1943. године. Због потписивања јавне петиције против нацистичког режима у Немачкој и војне владе, 1943. године отпуштен је са Универзитета у Буенос Ајресу, па је Хусеј приморан да почне са радом на приватном Институту за биологију и експерименталну медицину (шп. Instituto de Biología y Medicina Experimental), где се посветио истраживањима дијабетеса, хипертензије, као и шире, областима ендокринологије и фармакологије.[5] Хусеј је враћен на Универзитет у Буенос Ајресу 1955. године, где је радио све до своје смрти 1971.[6]

Почасти и награде[уреди | уреди извор]

Изабран је за међународног члана Националне академије наука САД (енгл. The U.S. National Academy of Sciences, NAS), 1940. године.[7] Изабран је и за међународног почасног члана Америчке академије уметности и наука (енгл. The American Academy of Arts and Sciences, AAA&S), 1941. године.[8] Хусеј је такође изабран за страног члана Краљевског друштва (енгл. The Royal Society of London for Improving Natural Knowledge), 1943. године.[1] Добитник је Нобелове награде за физиологију или медицину и његово откриће улоге хормона предњег режња хипофизе у метаболизму шећера, 1947. године.[2] Добио је Далеову медаљу (енгл. Dale Medal) Друштва за ендокринологију (енгл. Society for Endocrinology) 1960. године.[9][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Young, Frank; Foglia (31. 12. 1974). „Bernardo Alberto Houssay, 1887-1971”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal SocietyVolume 20, Issue 20, Pages 246 - 270. The Royal Society. Приступљено 5. 11. 2023. 
  2. ^ а б в „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1947”. The Nobel Prize. 1947. Приступљено 5. 11. 2023. 
  3. ^ Sawyer, Charles (1. 8. 1991). „Remembrances of Contributions of Philip Smith and Bernardo Houssay to the Development of Neuroendocrinology”. Endocrinology, Volume 129, Issue 2. Приступљено 5. 11. 2023. 
  4. ^ Hoyo, Dres; Houssay, Leopoldo; Losardo; Hijo; van Tooren (2022). „Homenaje al Dr. Bernardo Alberto Houssay (1887-1971), Sus vínculos con la Asociación, Médica Argentina y con la educación ensalud. A cincuenta años de su fallecimiento (segunda parte)” (PDF). Revista de la Asociación Médica Argentina, Vol. 135, Número 2 de 2022 pagе 19-38. 
  5. ^ Pignatelli, Adrián (23. 10. 2022). „Hace 75 años el genial investigador Bernardo Houssay recibía el premio Nobel que el gobierno de Perón decidió ignorar”. Iinfobae. Приступљено 6. 11. 2023. 
  6. ^ а б „Bernardo Alberto Houssay, Argentine physiologist”. Brittanica. Приступљено 6. 11. 2023. 
  7. ^ „National Academy of Sciences, Member Directory, Bernardo Houssay”. 1940. Приступљено 6. 11. 2023. 
  8. ^ „American Academy of Arts & Sciences, Member directory, Luis Federico Leloir”. 1941. Приступљено 6. 11. 2023. 
  9. ^ Tan, Siang Yong; Ponstein, Nathaniel (јануар 2016). „Bernardo Houssay (1887-1971): Endocrine physiologist and Nobel laureate”. Singapore Med Journal ,57(1): 1–2. Приступљено 6. 11. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бернард Алберт Хусеј на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бернард_Алберт_Хусеј&oldid=27398946”