Селман Ваксман
| Селман Ваксман | |
|---|---|
 Селман Ваксман 1953. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. јун 1888. |
| Место рођења | Прилуки,, Руска Империја |
| Датум смрти | 16. август 1973. (85 год.) |
| Место смрти | Вудс Хоул, Масачусетс, Сједињене Америчке Државе |
| Образовање | Универзитет Калифорније |
| Породица | |
| Супружник | Дебора Митник (преминула 1974) |
| Научни рад | |
| Поље | биохемичар, лекар, професор, хемичар |
| Академија | Српска академија наука и уметности |
| Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину |
Селман Ваксман (енгл. Selman Waksman; Прилуки, 22. јул 1888 — Вудс Хоул, 16. август 1973) био је амерички микробиолог руског порекла. Добио је Нобелову награду за физиологију и медицину 1952. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Селман Ваксман је рођен 22. јула 1888 године.[1] Као млад преселио се у Сједињене Државе 1910. године, убрзо након што је дипломирао у Петој гимназији у Одеси, а шест година касније постао је амерички држављанин. Ваксман је добио многе награде и признања, укључујући Нобелову награду 1952. и Национални орден Легије части (франц. Ordre national de la Légion d'honneur), француско одликовање за војне или цивилне заслуге.[2]
Универзитети у Лијежу, Атини, Павији, Мадриду, Стразбуру, Јерусалиму, Гетингену, Перуђи, Кеио (у Јапану) и неколико универзитета и америчких колеџа именовали су Ваксмана за почасног професора медицине, науке, пољопривреде, права и књижевности. Селман Ваксман је преминуо 16. августа 1973. сахрањен је на гробљу у Вудс Холу.[3]
Нобелова награда[уреди | уреди извор]
Ваксман је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1952. године. Током доделе, Ваксман је назван „једним од највећих добротвора човечанства“, као резултат открића стрептомицина, првог антибиотика из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.[4][5]
Публикације[уреди | уреди извор]
- Waksman, Selman A. (1936). „Humus Origin, Chemical Composition, and Importance in Nature”. Soil Science (на језику: енглески). 41 (5): 395. Bibcode:1936SoilS..41..395W. doi:10.1097/00010694-193605000-00010. hdl:2027/uc1.$b75430. Приступљено 31. 3. 2022.
- Gentry, Terry J.; Fuhrmann, Jeffry J.; Zuberer, David A. (14. 6. 2021). Principles and Applications of Soil Microbiology | ScienceDirect (на језику: енглески). Elsevier Science. ISBN 9780128202029. Приступљено 31. 3. 2022.
- Waksman, Selman Abraham (1954). My Life with the Microbes (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 31. 3. 2022.
- Кингстон, Вилијам. Streptomycin, Schatz v. Waksman, and the Balance of Credit for Discovery. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 59 (3): 441—462. 2004 http://jhmas.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/59/3/441. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Мистијен, Вероника. Time, and the great healer. The Guardian, Saturday 2 November 2002. Позадина откривања стрептомицина.
- Лоренц, Питер A. (2002). The misallocation of credit is endemic in science. Научни магазин „Природа“ 415 (6874), 835-836.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Foundation and Its History”. waksman-foundation.org (No further authorship information available). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2007.
- ^ „Selman A. Waksman - Biographical”. www.nobelprize.org. Приступљено 9. 4. 2018. Непознати параметар
|DUPLICATE_title=игнорисан (помоћ) - ^ „Selman Abraham Waksman”. NobelPrize.org. Приступљено 31. 3. 2022.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1952”. www.nobelprize.org. Приступљено 9. 4. 2018. Непознати параметар
|DUPLICATE_title=игнорисан (помоћ) - ^ „Selman Abraham Waksman | American biochemist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 12. 8. 2023. Приступљено 31. 3. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
