Јулијус Вагнер Јаурег

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јулијус Вагнер-Јаурег)
Јулијус Вагнер Јаурег
Julius Wagner-Jauregg.jpg
Јулијус Вагнер Јаурег
Датум рођења7. март 1857.
Место рођењаВелс
Аустријско царство
Датум смрти27. септембар 1940.
Место смртиБеч
Трећи рајх
Пољемедицина, патологија, психијатрија
ИнституцијаУниверзитет у Бечу
Карл-Франценс Универзитет Грац
Познат поМаларија
НаградеНобелова награда за медицину 1927. године

Јулијус Вагнер Јаурег (енгл. Julius Wagner-Jauregg; 7. март 1857 — 27. септембар 1940) био је аустријски лекар, први психијатар који је 1927. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину, за његово откриће терапеутског лечења прогресивне парализе.[1]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Оружје породице Вагнер Јаурег, одобрено 1883. године.

Јулијус Вагнер Јаурег рођен је, као Јулијус Вагнер, 7. марта 1857. године у Велсу, Горњој Аустрији.[2] Његово породично презиме промењено је у Вагнер Јаурег када му је отац 1883. године, од Аустроугарског царства, добио титулу Ритер Јаурег (наследна племићка титула). Његово пуно име било је Јулијус Вагнер Ритер вон Јаурег све до 1918. године када се царство распало, а племство укинуто. Тада је преименован у Вагнер Јаурег.[3] Школовао се у Бечу, где је и студирао медицину од 1874. године до 1880. године на универзитету. Докторирао је 1880. године. Институт је напустио 1882. године.

Касније године[уреди | уреди извор]

Спровео је лабораторијске експерименте на животињама, што је у то време практиковано врло мало.[2] Од 1883. године до 1887. године радио је на психијатријској клиници. Од 1889. године ради на неуро-психијатријској клиници Карл-Франценс Универзитет Грац, а започео је истраживање јодом. Године 1893. постао је изванредни професор психијатрије и нервних болести и директор клинике за психијатрију и нервне болести у Бечу.

Године 1902. прешао је на психијатријску клинику у општој болници, а 1911. године вратио се на своје раније радно место. Године 1935. добио је награду Камерон за терапију Универзитета у Единбургу.

Нобелова награда[уреди | уреди извор]

Вагнер Јаурег посветио се лечењу душевних болести изазване грозницом, приступу познатом као пиротерапија. Године 1887. истражио је ефекте фебрилних болести на психозе, користећи еризипел и туберкулин (открио 1890. године Роберт Кох). Како ове методе лечења нису добро функционисале, покушао је 1917. године инокулацију паразита маларије, која се у то време показала успешном у случају деменције парализе (која се такође назива и прогресивна парализа).[4] Примећено је да неки који добију високу температуру могу да се излече од сифилиса. Тако се од 1917. до средине 40-тих година маларија изазвана од стране најмање агресивног паразита, користила као третман терцијарног сифилиса јер је изазивала дуготрајну и високу температуру (облик пиротерапије). То се сматрало прихватљивим ризиком, јер се маларија касније могла лечити кинином, који је тада био доступан. Ово откриће је награђено Нобеловом наградом за медицину 1927. године. Његова главна публикација била је књига под насловом Verhütung und Behandlung der progressiven Paralyse durch Impfmalaria (Превенција и лечење прогресивне парализе вакцином против маларије) 1931. Техника је била позната, али и опасна, убила је око 15% пацијената, тако да се више не користи.[5]

Секс третман за психозу[уреди | уреди извор]

Вагнер Јаурег је давао препарате штитне жлезде и јајника младим психотичним пацијентима који су доживели одложен пубертет, што је довело до развоја њихових секундарних сексуалних карактеристика и смањене психозе. Остали пацијенти сматрани су шизофренима због прекомерне мастурбације, где их је Вагнер Јаурег стерилизирао, што је побољшало стање.[6]

Пензионисање[уреди | уреди извор]

Године 1928. Вагнер Јаурег се повукао са своје функције, али остао је активан и доброг здравља све до своје смрти, 27. септембра 1940. У пензији је објавио скоро 80 научних радова.[2] Многе школе, путеви и болнице названи су по њему у Аустрији.

Нацистичка идеологија и припадност[уреди | уреди извор]

Последњих дана Вагнер Јаурег је био под утицајем Хитлеровог немачког национализма. Постао је антисемит[7] и љубитељ нацизма.[8] Документарни докази говоре да је подржао националсоцијалистичку немачку радничку партију убрзо након инвазије на Аустрију 1938. од стране Немачке.[9] [10] [11] Међутим, комисија за денацификацију у Аустрији утврдила је да је његова пријава за чланство одбијена због расе његове прве супруге Балбине Фрумкин, која је била Јеврејка.[12]

Вагнер Јаурег заговарао је идеологију еугенике,[13][14] која је утицала на студенте као што је Алекандер Пилцз, који је написао стандардни приручник о расној психијатрији који је критичан према Јеврејима због ,,склоности" менталним болестима.[15]

Такође је био заговорник присилне стерилизације ментално оболелих и злочинаца,[16] што је концепт одобрио 1935. године, као члан аустријског антрополошког друштва.[17]

Био је председник аустријске лиге за расну регенерацију и наследство, која се залагала за стерилизацију оних ,,лоших" генетика.[18]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927”. Nobelprize.org. Nobel Media AB. Приступљено 20. 3. 2014. 
  2. ^ а б в Lindsten, Jan (1999). Physiology Or Medicine, 1922-1941 (на језику: енглески). World Scientific. ISBN 978-981-02-3410-2. 
  3. ^ „Julius Wagner-Jauregg Biography (1857-1940)”. Advameg, Inc. Приступљено 20. 3. 2014. 
  4. ^ Raju T (2006). „Hot brains: manipulating body heat to save the brain”. Pediatrics. 117 (2): e320—1. PMID 16452338. doi:10.1542/peds.2005-1934Слободан приступ. 
  5. ^ Gretchen Vogel (8. 11. 2013). „Malaria as a Lifesaving Therapy”. Science. 342 (6159): 686. PMID 24202157. doi:10.1126/science.342.6159.686. 
  6. ^ "Endocrine Psychiatry: Solving the Riddle of Melancholia", Edward Shorter, Max Fink. Oxford University Press US, 2010. p. 23. ISBN 0-19-973746-0, ISBN 978-0-19-973746-8.
  7. ^ "Shock therapy: a history of electroconvulsive treatment in mental illness", Edward Shorter, David Healy. Rutgers University Press, 2007. p. 20. ISBN 0-8135-4169-7, ISBN 978-0-8135-4169-3.
  8. ^ "Madhouse: A Tragic Tale of Megalomania and Modern Medicine", Andrew Scull. Yale University Press, 2007. p. 86. ISBN 0-300-12670-0, ISBN 978-0-300-12670-9.
  9. ^ "The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870-1930", Angus McLaren. University of Chicago Press, 1999. ISBN 0-226-50068-3, ISBN 978-0-226-50068-3. Retrieved March 16, 2010.
  10. ^ "A historical dictionary of psychiatry", Edward Shorter. Oxford University Press US, 2005. p. 299. ISBN 0-19-517668-5, ISBN 978-0-19-517668-1
  11. ^ Julius Wagner-Jauregg (1857-1940), Magda Whitrow. Smith-Gordon, 1993. p. 199. ISBN 1-85463-012-1, ISBN 978-1-85463-012-4.
  12. ^ Regal, Wolfgang; Nanut, Michael (13. 12. 2007). Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-211-48952-9. 
  13. ^ "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history", Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. ISBN 3-211-48949-5ISBN 3-211-48949-5, ISBN 978-3-211-48949-9ISBN 978-3-211-48949-9.
  14. ^ Regal, Wolfgang; Nanut, Michael (13. 12. 2007). Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-211-48952-9. 
  15. ^ "Love+marriage: and other essays on representing difference", Sander L. Gilman. Stanford University Press, 1998. p.105-106. ISBN 0-8047-3262-0, ISBN 978-0-8047-3262-8.
  16. ^ Bard, Arthur; Bard, Mitchell G. (2002). The Complete Idiot's Guide to Understanding the Brain (на језику: енглески). Penguin. ISBN 978-0-02-864310-6. 
  17. ^ "Interwar Vienna: Culture Between Tradition and Modernity", Deborah Holmes, Lisa Silverman. Camden House, 2009. p. 101. ISBN 1-57113-420-4, ISBN 978-1-57113-420-2.
  18. ^ "Freud's foes: psychoanalysis, science, and resistance", Kurt Jacobsen. Rowman & Littlefield, 2009. p. 105. 0742522636, 9780742522633.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Magda Whitrow. Julius Wagner-Jauregg (1857–1940). London: Smith-Gordon, 1993
  • Neugebauer, Wolfgang / Scholz, Kurt / Schwarz, Peter (Hrsg.), Julius Wagner-Jauregg im Spannungsfeld politischer Ideen und Interessen - eine Bestandsaufnahme. Beiträge des Workshops vom 6./7. November 2006 im Wiener Rathaus (Frankfurt am Main u.a., Peter Lang, 2008) (Wiener Vorlesungen: Forschungen, 3).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]