Томас Хакл Велер

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Хакл Велер
Рођење(1915-06-15)15. јун 1915.
Ен Арбор, Сједињене Америчке Државе
Смрт23. август 2008.(2008-08-23) (93 год.)
Нидам, Сједињене Америчке Државе
ПољеВирусологија
ИнституцијаДечија болница у Бостону
Медицинска лабораторија у Порторику
Харвардска школа јавног здравља
Епидемиолошки одбор америчких оружаних снага
АкадемијаУниверзитет Мичигена
Медицинска школа Харвард
Познат поПолиомијелитис
НаградеНаграда Едвард Мид Џонсон (1954)
Нобелова награда за физиологију или медицину (1954)

Томас Хакл Велер (енгл. Thomas Huckle Weller; 15. јун 1915 — 23. август 2008) је био амерички виролог и добитник Нобелове награде за медицину 1954. са Џоном Френклином Ендерсом и Фредериком Чапманом Робинсом за култивисање полиомијелитиса у епрувети, користећи комбинацију коже људског ембриона и мишићног ткива. Допринео је лечењу шистосомијазе и коксаки вируса. Први је изоловао вирус одговоран за варичелу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. јуна 1915. у Ен Арбору у Мичигену, где је провео детињство. Дипломирао је и магистрирао медицинску зоологију на Универзитету Мичигена, где је његов отац Карл Вернон Велер предавао на Одељењу за патологију. Године 1936. је уписао Медицинску школу Харвард, а 1939. је почео да ради код Џона Френклина Ендерса који га је тада укључио у истраживање вируса и техника културе ткива за одређивање узрока заразних болести. Велер је докторирао 1940. године и започео рад у Дечијој болници у Бостону. Године 1942, током Другог светског рата, је ступио у војни медицински корпус и био стациониран у Медицинској лабораторији у Порторику, стекао је чин мајора и био на челу Одељења за бактериологију, вирусологију и паразитологију. Године 1945. је оженио Кетлин Феј, која је преминула 2011. године, са којом је имао два сина и две ћерке. После рата, вратио се у Дечију болницу у Бостону где се 1947. године поново придружио Ендерсу у новоствореном Одељењу за истраживање инфективних болести. Јула 1954. је постављен за шефа Одељења за јавно здравље на Харвардској школи јавног здравља. Био је директор комисије за паразитске болести Епидемиолошког одбора америчких оружаних снага 1953—1959. Године 1954. је добио награду Едвард Мид Џонсон за истраживање о рубеолама, полиомијелитису и цитомегаловирусу. Исте године је примио Нобелову награде за медицину са Ендерсом и Фредериком Чапманом Робинсом за култивисање полиомијелитиса у епрувети, користећи комбинацију коже људског ембриона и мишићног ткива.[1]

Преминуо је 23. августа 2008. у Нидаму.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Zetterström, Rolf; Lagercrantz, Hugo (2006), „J.F. Enders (1897-1985), T.H. Weller (1915-) and F.C. Robbins (1916-2003): a simplified method for the multiplication of poliomyelitis virus. Dreams of eradicating a terrifying disease.”, Acta Paediatr. (објављено септембар 2006), 95 (9), стр. 1026—8, PMID 16938745, S2CID 30811791, doi:10.1080/08035250600900073 
  • Ligon, B Lee (2002), „Thomas Huckle Weller MD: Nobel Laureate and research pioneer in poliomyelitis, varicella-zoster virus, cytomegalovirus, rubella, and other infectious diseases.”, Seminars in Pediatric Infectious Diseases (објављено јануар 2002), 13 (1), стр. 55—63, PMID 12118846, doi:10.1053/spid.2002.31314 
  • Kyle, R A; Shampo, M A (1997), „Thomas Huckle Weller and the successful culture of poliovirus.”, Mayo Clin. Proc. (објављено мај 1997), 72 (5), стр. 422, PMID 9146683, doi:10.1016/s0025-6196(11)64860-x 
  • Bendiner, E (1982), „Enders, Weller, and Robbins: the trio that 'fished in troubled waters'.”, Hosp. Pract. (Off. Ed.) (објављено јануар 1982), 17 (1), стр. 163, 169, 174—5 passim, PMID 6295913, doi:10.1080/21548331.1982.11698030 
  • Sulek, K (1968), „[Nobel prizes for John F. Enders, Frederick Ch, Robbins and Thomas H. Weller in 1954 for discovery of the possibility of growing poliomyelitis virus on various tissue media]”, Wiad. Lek. (објављено 15. 12. 1968), 21 (24), стр. 2301—3, PMID 4303387 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]