Албрехт Косел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Албрехт Косел
Kossel, Albrecht (1853-1927).jpg
Албрехт Косел, немачки доктор и физиолог
Датум рођења (1853-09-16) 16. септембар 1853. (162 год.)
Место рођења Росток
Немачка
Датум смрти 5. јули 1927.
Место смрти Хајделберг
Немачка

Лудвиг Карл Мартин Леонард Албрехт Косел (нем. Ludwig Karl Martin Leonhard Albrecht Kossel; Росток, 16. септембар 1853Хајделберг, 5. јули 1927) је био немачки доктор и физиолог.

Биографија[уреди]

Косел је рођен у Ростоку као син пруског главног конзула Албрехта Косела и његове жене Кларе. 1872. године, Косел је похађао студије медицине на универзитету у Стразбуру, где су му предавали познати професори: Антон де Бари, Валдејер, Кундт, Бајер и Феликс Хоп-Сејлер.

Дипломирао је 1878. на универзитету у Ростоку. Његово подручје рада је било у области физиолошке хемије, посебно хемија ткива и ћелија. Проучавао је протаминске и хексобазе путем екперимената на пуноглавцима. Године 1886. открио је хистидин, а потом се бавио квантитативним методама за изолацију хексобаза. Косел је 1910. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад у истраживању хемије ћелија и протеина.

Један од Коселових студената био је американац биохемичар Едвин Б. Харт.

Косел је имао кћер, и сина, Валтера (1888—1956), који је био угледни професор теоријске физике на Институту технологије у Гдањску (1932—1945).