Елизабет Блекберн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елизабет Блекберн
Elizabeth Blackburn CHF Heritage Day 2012 Rush 001.JPG
Са златном медаљом Америчког института хемичара (2012)[1]
Датум рођења (1948-11-26)26. новембар 1948.
Место рођења Хобарт, Тасманија
 Аустралија
Пребивалиште Сједињене Америчке Државе
Држављанство аустралијско и америчко
Поље молекуларна биологија
Институција Универзитет Калифорније, Беркли
Универзитет Калифорније, Сан Франциско
Универзитет Јејл
Салк институт за биолошке студије
Ученици Керол Грајдер
Ментори Фредерик Сангер[2]

Елизабет Блекберн (26. новембар 1948) аустралијско-амерички је лекар, професор и научник, тренутни председник Салк института за биолошке студије.[3] Пре тога, била је биолошки истраживач на Универзитету у Калифорнији, Сан Франциско, где је проучавала теломере, структуре на крајевима хромозома које штите хромозоме. Блекбернова је, заједно са Керол Грајдер и Џеком Шостаком, открила теломеразу, ензим који испуњује теломере, за шта је добила Нобелову награду за физиологију и медицину 2009. године, постајући тако једини носилац Нобелове награде тасманског порекла. Такође се је бавила медицинском етиком и била је контроверзно избачена из Бушовог Председничког савета за биоетику.[4]

Референце[уреди]

  1. „American Institute of Chemists Gold Medal”. Chemical Heritage Foundation. 30. 3. 2012. 
  2. „Nobel Prize in Physiology or Medicine 2009”. Nobel Foundation. Приступљено 5. 10. 2009. 
  3. „Nobel laureate Elizabeth Blackburn named Salk Institute President”. Приступљено 24. 1. 2016. 
  4. Brady, Catherine (2007). Elizabeth Blackburn and the Story of Telomeres. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 978-0-262-02622-2. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]