Фредерик Бантинг
Сер Фредерик Грант Бантинг | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. новембар 1891. |
Канада | |
Датум смрти | 21. фебруар 1941.49 год.) ( |
Место смрти | Musgrave Harbour, |
Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину |
Сер Фредерик Грант Бантинг (енгл. Frederick Grant Banting; Алистон, 4. новембар 1891 - 21. фебруар 1941) је био канадски медицински истраживач, лекар, сликар и добитник Нобелове награде који је забележен као прва особа која је користила инсулин на људима у циљу лечења дијабетеса.[1]
Бантинг и Џон Маклеод су 1923. добили Нобелову награду за медицину. Бантинг је до данас најмлађи Нобелов лауреат за област медицине и физиологије.[2] Британски краљ Џорџ V га је 1934. прогласио витезом.
Биографија
[уреди | уреди извор]После Првог светског рата Бантинг се вратио у Канаду и између 1919. г. и 1920. г. специјализирао је ортопедију у дечијој болници у Торонту. 1920. г. преселио се у Лондон где је на Универзитету Вестерн Онтарио држао предавања из ендокринологије. 1920. за време рутинског читања медицинских часописа записао је идеју како изоловати секрет гуштераче, што је био пресудни корак за лечење дијабетеса. Незадовољан својим радом и мотивисан новом идејом Бантинг је напустио Лондон и преселио се у Торонто. На Универзитету у Торонту је 17. маја 1921. почео своје истраживање, под менторством професора Џона Маклеода и уз помоћ младог студента Чарлса Беста.
Током лета 1921. Бантинг је тестирао своју идеју. Псима би подвезао главни вод гуштераче која би деломично атрофирала. Неколико недеља касније би псима одстранио гуштерачу, која би по његовим идејама тада била пуна чистог секрета. Екстракт тога секрета давао је псима са дијабетесом и анализирао ниво шећера у крви.
Након неколико месеци интензивног рада, метода коју је Бантинг користио показала успешном. Пси са дијабетесом су живели нормално, ниво шећера у крви им је био регулисан уз помоћ екстракта гуштераче.
Ови резултати дали су подстицај даљем истраживању. У истраживање су се директно укључили професор Маклеод и хемичар Џејмс Колип. Интензиван истраживачки рад ове екипе довео је до изоловања и производње корисног екстракта који је назван инсулин.
Неколико месеци касније почела је масовна производња и ускоро су продужени животи милионима људи који су боловали од ендокрине болести диабетес меллитус.
Бантинг и Маклеод су 1923. године добили Нобелову награду за физиологију или медицину.
Бантинг је поделио новац од награде са својим асистентом Бестом, сматрајући да је Бест више заслужио награду него Маклеода, који је заузврат подијелио свој новац од награде с Колипом.
Бантинг је окарактерисан као први светски познати научник из Канаде. Канадска влада му је дала доживотну финансијску помоћ за истраживања. 1934. британски краљ Џорџ V прогласио је Бантинга витезом.
Бантинг је погинуо 21. фебруара 1941. у авионској несрећи приликом путовања у Енглеску. Авион се срушио убрзо након полетања 10 mi (16 km) од места Мусграве Харбор. Тачна сврха његовог лета је остала непозната.
Бантинг се аматерски бавио сликарством.
Два пута се женио, имао је једног сина из првог брака.
Војна истраживања
[уреди | уреди извор]Током 1930-их је Бантинг у страху од могућег рата, почео неколико истраживања. Одиграо је важну улогу у настанку првог гравитационог комбинезона за масовну производњу која су касније користили пилоти Краљевског ратног ваздухопловства за време Другог светског рата. Учествовао је у изради биолошког оружја, у циљу масовне производње антракса, иако је његова улога у овом пројекту нејасна.[3]
Паулескуово откриће инсулина
[уреди | уреди извор]Ницолае Паулеску, румунски физиолог и професор медицине, успео је 1916. године да изолује екстракт гуштераче који је након примене на псима с дијабетесом код њих нормализова ниво шећера у крви. После Првог светског рата успео је изоловати антидијабетички хормон гуштераче који је он назвао панкреин (инсулин). На ту тему написао је неколико научних радова, 1922. осигурао је ауторска права за своју методу производње панкреина.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Frederick Grant Banting (1891–1941) Codiscoverer of Insulin”. Journal of the American Medical Association. 198 (6): 660—661. 1966. doi:10.1001/jama.1966.03110190142041.
- ^ „Frederick Grant Banting (1891—1941) Codiscoverer of Insulin”. Journal of the American Medical Association. 198 (6): 660—661. 1966. doi:10.1001/jama.1966.03110190142041.
- ^ Бантинг је радио као проналазач и истраживач за војску http://www.informisanje.info/2016/11/frederik-banting-insulin-dijabetes/ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2022)
Литература
[уреди | уреди извор]- Banting, F. G.; Best, C. H. (2009). „The Journal of Laboratory and Clinical Medicine: Vol. VII St. Louis, February, 1922 No. 5”. Nutrition Reviews. 45 (4): 55—57. doi:10.1111/j.1753-4887.1987.tb07442.x.
- Bliss, Michael (1990) [1982]. The Discovery of Insulin (3rd изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8344-9.
- Jackson, A.Y. (1943). Banting as an Artist. Ryerson Press.
- Shaw, Margaret Mason (1976). Frederick Banting. Fitzhenry & Whiteside. ISBN 978-0-88902-229-4.
- Stevenson, Lloyd (1946). Sir Frederick Banting. Ryerson Press.
- Harris, Seale (1946). Banting's miracle; the story of the discoverer of insulin. Lippincott.
- Walters, Eric (2005). Elixir. Puffin Canada. ISBN 978-0-14-301641-0.
- Raju, T. N. (1998). „The Nobel Chronicles. 1923: Frederick G Banting (1891—1941), John J R Macleod (1876—1935)”. Lancet. 352 (9138): 1482. PMID 9808029.
- Hudson, R. P. (1979). „New light on the insulin controversy (Frederick G. Banting and J. J. R. Macleod)”. Annals of Internal Medicine. 91 (2): 311. PMID 380438. doi:10.7326/0003-4819-91-2-311.
- Fletcher, K. (2007). „Sir Frederick Banting homestead sold to developer, family outraged”. Canadian Medical Association Journal. 176 (12): 1691—1692. PMC 1877854 . PMID 17548378. doi:10.1503/cmaj.070613.
- Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (2005). „Frederick Banting--Nobel Laureate for Discovery of Insulin”. Mayo Clinic Proceedings. 80 (5): 576. PMID 15887423. doi:10.4065/80.5.576.
- MacLeod, J. B. A. (2006). „Frederick G. Banting: Giving Prospects for Life from the Past to the New Millennium”. Archives of Surgery. 141 (7): 705—707. PMID 16847245. doi:10.1001/archsurg.141.7.705.
- Elliot, J. C. (2004). „Banting--a Nobel artist”. The Medical journal of Australia. 181 (11–12): 631. PMID 15588191.
- Todhunter, E. N. (1953). „Frederick G. Banting, November 14, 1891-February 22, 1941”. Journal of the American Dietetic Association. 29 (11): 1093. PMID 13108539.
- Les caprices du Nobel by William Rostène, ed. L'Harmattan (Paris), 2013 (in French). ISBN 978-2-343-01844-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Човек који је открио инсулин - Фредерик Бантинг Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2022)
- Фредерик Бантинг на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Banting House National Historic Site Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2021)
- Banting's Nobel prize Lecture
- Biography on Nobel prize site
- Ontario Plaques - The Discovery of Insulin Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015)
- CBC Digital Archives - Chasing a Cure for Diabetes
- Famous Canadian Physicians: Sir Frederick Banting at Library and Archives Canada
- World Diabetes Day on Banting's Birthday, November 14
- 1928 A.Y. Jackson and Frederick Banting Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2011) NWT Historical Timeline, Prince of Wales Northern Heritage Centre
- Frederick Banting Papers, Thomas Fisher Rare Book Library Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2012)