Керол Грајдер
Керол Грајдер | |
---|---|
![]() | |
Рођење | Сан Дијего, Калифорнија, ![]() |
Пребивалиште | Дејвис, Калифорнија Санта Барбара, Калифорнија Беркли, Калифорнија Балтимор, Мериленд |
Држављанство | америчко |
Поље | молекуларна биологија |
Образовање | Универзитет Калифорније, Санта Барбара (диплома 1983) Универзитет Калифорније, Беркли (докторат 1987) |
Институција | Колд Спринг Харбор лабораторија Џон Хопкинс школа медицине |
Ментори | Елизабет Блекберн |
Веб-сајт | greiderlab |
Керол Грајдер (Сан Дијего, 15. април 1961) амерички је молекуларни биолог и шеф катедре за Молекуларну биологију у Генетику на Универзитету Џон Хопкинс.[1] Године 1984, док је била студент Елизабет Блекберн на Универзитету у Калифорнији, Беркли, открила је теломеразу, ензим који испуњује теломере. Грајдерова је била пионир у истраживању теломера, структура које се налазе на крајевима хромозома. Награђена је 2009. године Нобеловом наградом за физиологију или медицину, заједно са Елизабет Блекберн и Џеком Шостаком, за њихово откриће да су теломери од свог прогресивног скраћивања заштићени ензимом теломеразом.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Carol Greider”. Department of Molecular Biology and Genetics. Johns Hopkins Medicine. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2011. Приступљено 09. 06. 2011.
- ^ „Blackburn, Greider, and Szostak share Nobel”. Dolan DNA Learning Center. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2009. Приступљено 05. 10. 2009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Керол Грајдер на Викимедијиној остави. |