Вилем Ајнтховен

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вилем Ајнтховен
Willem Einthoven.jpg
Вилем Ајнтховен 1906.
Датум рођења21. мај 1860.
Место рођењаСемаранг
Холандска Индија
Датум смрти29. септембар 1927.
Место смртиЛајден
Холандија
ДржављанствоХоландија
Пољемедицина, физиологија
АкадемијаУниверзитет у Утрехту
Познат поЕлектрокардиограм
НаградеНобелова награда за медицину 1924. године

Вилем Ајнтховен (хол. Willem Einthoven; 21. мај 1860. — 29. септембар 1927) био је холандски лекар и физиолог. Оснивач је првог практичног електрокардиограма (ЕКГ или ЕЦГ) 1895. и добитник Нобелове награде за медицину 1924 (за откривање електрокардиограма).[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Вилем Ајнтховен рођен је у Семарангу на Јави, у холандској Индији (сада Индонезији)[2]. Његов отац, лекар, умро је када је Вилем био дете. Његова мајка се 1870. године вратила у Холандију са децом, у Утрехту. Отац му је био јеврејског и холандског порекла, а мајка холандског и швајцарског.[3][4][5] Године 1885. Ајнтховен је стекао медицинску диплому на Универзитету у Утрехту. Постао је професор на Универзитет у Лајдену 1886.

Године 1902. постао је члан краљевске холандске академије наука.[6]

Умро је у Лајдену, у Холандији, и сахрањен је на гробљу енглеске реформистичке цркве [7]

Рад[уреди | уреди извор]

Пре његовог времена било је познато да куцање срца производи електричне струје, али тадашњи инструменти нису могли тачно измерити овај феномен без постављања електрода директно на срце. Почетком 1901. Ајнтховен је основао уређај који је користио веома танку нит проводљиве жице која пролази између врло јаких електромагнета. Када струја прође кроз нит, магнетно поље ствара струју која узрокује померање жица. Светлост би бацала сенку на покретни ваљак фотографског папира, стварајући тако континуирану криву која показује кретање низа. Првобитна машина је захтевала водено хлађење за електромагнете, а за то је неопходно пет људи и измерила је око 270 килограма. Овај уређај је повећао осетљивост стандардног галванометра тако да се електрична активност срца могла измерити упркос изолацији меса и костију.

Иако је каснији технолошки напредак донео боље и преносиве ЕКГ уређаје, велики део терминологије која се користи за описивање ЕКГ-а створио је Ајнтховен. Термин Ајнтховенов троугао је назван по њему. Односи се на имагинарни обрнути једнакостранични троугао центриран на грудима.[8]

Након што је развио галванометар, Ајнтховен је наставио да описује електрокардиографске карактеристике низа кардиоваскуларне болести. Касније је проучавао звук, посебно срчане тонове.

Године 1924. је добио Нобелову награду за медицину, за проналазак првог практичног електрокардиограма који се користи у дијагностици.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Willem Einthoven”. IEEE Global History Network. IEEE. Приступљено 10. 8. 2011.  original URL now redirects to https://ethw.org/Willem_Einthoven
  2. ^ Epen, Didericus Gijsbertus van (21. 5. 2019). „Nederland's patriciaat”. Centraal bureau voor genealogie en heraldick. Приступљено 21. 5. 2019 — преко Google Books. 
  3. ^ The Walbeek Family from Holland:Information about Louise Marie Mathilde Carolien de Vogel. Familytreemaker.genealogy.com (1927-09-29). Retrieved on 2012-07-25. original URL redirects to https://www.genealogy.com/ftm/w/a/l/Theodorus-J-Walbeek/WEBSITE-0001/UHP-0191.html
  4. ^ I6359: Valcherius BOREL (dates unknown). Rootsweb.ancestry.com. Retrieved on 2012-07-25. original URL redirects to http://sites.rootsweb.com/~chevaud/vevay/d0000/g0000021.html#I3651
  5. ^ Rivera-Ruiz, M; Cajavilca, C; Varon, J (2008). „Einthoven's string galvanometer: the first electrocardiograph”. Tex Heart Inst J. 35 (2): 174—178. PMC 2435435Слободан приступ. PMID 18612490. 
  6. ^ „Willem Einthoven (1860–1927)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 21. 7. 2015. 
  7. ^ Van Ditzhuijzen, Jeannette (8 September 2005). Bijna vergeten waren ze, de rustplaatsen van roemruchte voorvaderen. Altvoorde knapt de graven op. Trouw (Dutch newspaper), p. 9 of supplement.
  8. ^ Cajavilca, C; Varon, J (2008). „Willem Einthoven: The development of the human electrocardiogram”. Resuscitation. 76 (3): 325—328. PMID 18164799. doi:10.1016/j.resuscitation.2007.10.014. Приступљено 23. 2. 2019. 


Даље читање[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]