Аугуст Крог

С Википедије, слободне енциклопедије
Аугуст Крог
August Krogh Bain 32006.jpg
Аугуст Крог
Датум рођења(1874-11-15)15. новембар 1874.
Место рођењаГрено
Данска
Датум смрти13. септембар 1949.(1949-09-13) (74 год.)
Место смртиКопенхаген
Данска
Пољемедицина
АкадемијаУниверзитет у Копенхагену
Познат поКрогов принцип[1]
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину

Аугуст Крог (енгл. August Krogh; 15. новембар 1874 — 13. септембар 1949) био је дански професор Физиологије на Универзитету у Копенхагену од 1916. до 1945.[2][3][4] Допринео је великим бројем открића у области Физиологије, а познат је по Кроговом принципу.[5][6][7]

Године 1920. Аугуст Крог добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за откриће механизма регулације капилара у мишићном ткиву.[8][9] Први је описао адаптацију перфузије крви у мишићима и другим органима у складу са захтевима кроз отварање и затварање артериола и капилара.

Живот[уреди | уреди извор]

Рођен је у Греноу, у Данској, као син Вигоа Крога, бродоградитеља. Школовао се у Орхусу. Године 1899. је магистрирао на Универзитету у Копенхагену, а докторирао 1903. године.[10]

Крог је био пионир компаративне физиологије. Написао је своју дисертацију о дисању кроз кожу и плућа жаба: Респираторна размена животиња, 1915. Касније је Крог започео студије хомеостазе воде и електролита у воденим животињама и објавио књиге: Осмотска регулација (1939) и Упоредна физиологија Респираторни механизми (1941). Написао је више од 200 чланака у међународним часописима. Био је конструктор научних инструмената од којих је неколико имало практични значај, попут спирометра и апарата за мерење брзине базалних метаболизма.

Крог је почео да предаје на Универзитету у Копенхагену 1908, а 1916. је унапређен у редовног професора. Постао је шеф прве лабораторија за физиологију животиња (зоофизиологија) на универзитету.[11]

Крог и његова супруга Мари „довели" су инзулин у Данску убрзо након што је откривен 1922. године. Мари, лекарка која је имала пацијенте са дијабетесом типа 1, и сама је патила од дијабетеса типа 2, била је, наравно, веома заинтересована за ову болест.[12]

Током 1930-их, Крог је радио са два Нобеловца (Ђерђ де Хевеш и Нилс Бор) на пропустљивост мембране тешке воде и радиоактивних изотопа, заједно су успели да добију дански први циклотрон за експерименте на животињама и физиологију биљака, као и на зубарском и медицинском раду.

Публикације[уреди | уреди извор]

  • The Respiratory Exchange of Animals and Man (1916)
  • Osmotic Regulation in Aquatic Animals (1939)
  • The Comparative Physiology of Respiratory Mechanisms (1941)

Породица[уреди | уреди извор]

Оженио се Мари Жоргенсон 1905. Велики део својих послова радио је заједно са њом.[13]

Заједно су имали четворо деце, од којих је најмлађи рођен 1918. Мари је, такође, била физиолог, а 1975.[14] постала је прва жена председник Америчког физиолошког друштва. Снаја им је исто била физиолог.[15][16]

Даље читање[уреди | уреди извор]

  • Larsen, E. H. (2001). „August Krogh and the laboratory of animal physiology situated at Ny Vestergade 11”. Ugeskrift for Laeger. 163 (51): 7240—7248. PMID 11797555. 
  • Kardel, T. (1999). „About the seven little devils who changed physiology. August and Marie Krogh on pulmonary gas exchange”. Ugeskrift for Laeger. 161 (51): 7112—7116. PMID 10647306. 
  • Schmidt-Nielsen, B. (1984). „August and Marie Krogh and respiratory physiology”. Journal of Applied Physiology: Respiratory, Environmental and Exercise Physiology. 57 (2): 293—303. PMID 6381437. doi:10.1152/jappl.1984.57.2.293. 
  • Poulsen, J. E. (1975). „The impact of August Krogh on the insulin treatment of diabetes and our present status”. Acta Medica Scandinavica. Supplementum. 578: 7—14. PMID 1098401. doi:10.1111/j.0954-6820.1975.tb06497.x. 
  • Dejours, P. (1975). „August Krogh and the physiology of respiration”. Scandinavian Journal of Respiratory Diseases. 56 (6): 337—346. PMID 769148. 
  • Kenez, J. (1965). „The Capillaries and Krogh”. Orvosi Hetilap. 106: 177—178. PMID 14275297. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Krebs, H. A. (1975). „The August Krogh Principle: "For many problems there is an animal on which it can be most conveniently studied"”. Journal of Experimental Zoology. 194 (1): 221—6. PMID 811756. doi:10.1002/jez.1401940115. 
  2. ^ Drinker, C. K. (1950). „August Krogh: 1874-1949”. Science. 112 (2900): 105—107. PMID 15442251. doi:10.1126/science.112.2900.105. 
  3. ^ Liljestrand, G. (1950). „August Krogh”. Acta Physiologica Scandinavica. 20 (2–3): 109—116. PMID 15413515. doi:10.1111/j.1748-1716.1950.tb00688.x. 
  4. ^ „Deaths of C. M. Wenyon, Clifford Dobell and A. Krogh”. Comptes rendus des séances de la Société de biologie et de ses filiales. 144 (3–4): 160—1. 1950. PMID 15420871. 
  5. ^ „August Krogh (1874-1949) the physiologist's physiologist”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 199 (7): 496—497. 1967. PMID 5335475. doi:10.1001/jama.199.7.496. 
  6. ^ Hurst, J. W.; Fye, W. B.; Zimmer, H. G. (2006). „August Krogh”. Clinical Cardiology. 29 (5): 231—233. PMC 6653951Слободан приступ. PMID 16739398. doi:10.1002/clc.4960290514. 
  7. ^ Rehberg, P. B. (1951). „August Krogh, November 15, 1874-September 13, 1949”. The Yale Journal of Biology and Medicine. 24 (2): 83—102. PMC 2599127Слободан приступ. PMID 14901880. 
  8. ^ Larsen, E. H. (2007). „August Krogh (1874-1949): 1920 Nobel Prize”. Ugeskrift for Laeger. 169 (35): 2878. PMID 17877986. 
  9. ^ Sulek, K. (1967). „Nobel prize for August Krogh in 1920 for his discovery of regulative mechanism in the capillaries”. Wiadomosci Lekarskie. 20 (19): 1829. PMID 4870667. 
  10. ^ Biographical Index of Former Fellows of the Royal Society of Edinburgh 1783–2002 (PDF). The Royal Society of Edinburgh. јул 2006. ISBN 978-0-902-198-84-5. 
  11. ^ „George de Hevesy: Explosion of new knowledge”. Niels Bohr Institute. Приступљено 2. 8. 2016. 
  12. ^ „The Founders”. Novo Nordisk. Архивирано из оригинала на датум 16. 07. 2016. Приступљено 2. 8. 2016. 
  13. ^ „August Krogh - Facts”. Nobelprize.org. Приступљено 2. 8. 2016. 
  14. ^ Dantzler, William H. (јул 2015). „Obituary Bodil Schmidt-Nielsen (1918-2015) 48th APS President”. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 17. 12. 2015. 
  15. ^ Living history of physiology: Bodil Schmidt-Nielsen (Prof. William Dantzler. University of Arizona) [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2008)
  16. ^ 48th APS President (1975-1976)Bodil M. Schmidt-Nielsen (American Physiological Society) „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2009. Приступљено 3. 11. 2009. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]