Salvador E. Lurija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Salvador Edvard Lurija
Salvador E. Luria ca.1969.jpg
Salvador E. Lurija
Datum rođenja13. avgust 1912.
Mesto rođenjaTorino
 Italija
Datum smrti6. februar 1991.(1991-02-06) (78 god.)
Mesto smrtiMasačusets
 SAD
Državljanstvoameričko, italijansko
ReligijaJevrejin
PoljeMikrobiologija, Molekularna biologija, Biohemija
UčeniciDžejms Votson
Poznat poistraživanja na bakteriofagu
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu

Salvador Edvard Lurija (ital. Salvatore Edoardo Luria; 13. avgust 19126. februar 1991) bio je italijanski mikrobiolog, kasnije naturalizovani američki građanin. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 1969. godinu, koju je podelio sa Alfredom Heršijem i Maksom Delbrikom, za istraživanja na nivou replikacionih mehanizama i genetičke strukture virusa.[1]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[уреди]

Lurija je rođen u jevrejskoj porodici u Torinu kao Salvatore Edoardo Luria, od majke Ester i oca Davida Lurije. Učio je medicinu na Univerzitetu u Torinu, odakle je diplomirao 1935. godine. Od 1936. do 1937. godine služio je u italijanskoj vojsci kao medicinski oficir. Zatim je pohađao časove radiologije na Univerzitetu u Rimu, gde se upoznao sa radovima Maksa Delbrika o konceptu gena i počeo da razvija metode testiranja genetske teorije na bakteriofagu, virusu koji inficira bakterije.

Naredne, 1938. godine, dobija stipendiju za učenje u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je trebalo da radi sa Delbrikom. Međutim, usled tadašnjeg režima Benita Musolinija, Jevrejima se stipendije zabranjuju, te Lurija, bez sredstava za rad u SAD ili Italiji, odlazi u Pariz. Nakon upada nemačke vojske u Francusku, 1940. godine, napušta Pariz i odlazi u Marsej, gde dobija imigrantsku vizu za SAD.

Istraživanja na bakteriofagu[уреди]

Lurija je u Njujork stigao 12. septembra 1940. godine i ubrzo promenio ime, iz Salvatore Edoardo Luria u Salvador Edvard Luria (engl. Salvador Edward Luria). Dobija stipendiju Rokfeler fondacije, ubrzo upoznaje Delbrika i Heršija i sa njima počinje saradnju na eksperimentima u Kold Spring Harbor laboratoriji i u Delbrikovoj laboratoriji na Vanderbilt univerzitetu. Ova tri naučnika bila su posvećena istraživanjima na nivou bakteriofaga i formirala su takozvanu „grupu faga".[2]

Od 1943. do 1950. godine, Lurija je radio na Univerzitetu u Indijani. Njegov prvi diplomirani student bio je Džejms Votson, najpoznatiji po tome što je sa Frensisom Krikom otkrio sekundarnu strukturu DNK.

Njegov najpoznatiji eksperiment, Lurija-Delbrikov eksperiment, izveden je 1943. godine u saradnji sa Delbrikom. Njime su dati eksperimentalni dokazi da su bakterije rezistentne na bakteriofage rezultat spontanih mutacija, a ne da predstavljaju direktan odgovor na promene okoline.[3] Eksperiment je pokazao da nasleđivanje mora poštovati Darvinove, a ne Lamarkove principe. Ideja da prirodna selekcija utiče na bakterije imala je veliki značaj; objašnjava, na primer, kako bakterije razvijaju otpornost na antibiotike.

Kasniji rad[уреди]

Godine 1950, Lurija stupa na poziciju profesora bakteriologije na Univerzitetu u Ilinoju. U ovom periodu proučavao je kulturu bakterije Escherichia coli i njene interakcije sa bakteriofazima.[4]

Godine 1959, postao je profesor mikrobiologije na MIT-ju. Tada je svoje istraživanje fokusirao na ćelijsku membranu i na bakteriocine ili kolicine, proteine koje proizvode određene bakterije. Godine 1963, na Univerzitetu Paster u Parizu, otkrio je da bakteriocini narušavaju funkcionisanje ćelijske membrane. Njegovo osoblje na MIT-ju otkrilo je da bakteriocini formiraju kanale u ćelijskoj membrani i tako dozvoljavaju protok jona, koji remeti elektrohemijski gradijent u ćeliji.[5]

Lurija je bio osnivač Centra za istraživanje raka na MIT-ju i njegov prvi predsednik.[6] Centar je osnovan 1974. godine, a odsek koji je Lurija predvodio činili su budući dobitnici Nobelovih nagrada Dejvid Baltimor, Susumu Tonegava, Filip Alen Šarp, H. Robert Horvic.

Lurija je bio i pisac. Godine 1953, objavio je priručnik "General Virology". Godine 1974, njegova knjiga "Life: The Unfinished Experiment" nagrađena je američkom Nacionalnom nagradom za knjige, u kategoriji naučnih knjiga.[7]

Privatni život[уреди]

Godine 1945, oženio se Zelom Hurvic (eng. Zella Hurwitz), sa kojom je imao jednog sina, Danijela, rođenog 1948. godine.[8]

U januaru 1947. godine postao je naturalizovani građanin Sjedinjenih Američkih Država.[8]

U toku čitave karijere, Lurija je bio otvoreno politički angažovan. Zajedno sa Lajnusom Polingom je protestovao protiv testiranja nuklearnog oružja 1957. godine, a sedamdesetih godina je učestvovao i u debatama o manipulaciji gena i genetskom inženjeringu.[9]

Lurija je preminuo od srčanog udara, 6. februara 1991. godine, u Leksingtonu u Masačusetsu.[10]

Nagrade i priznanja[уреди]

  • Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 1969. godinu, koju je podelio sa Alfredom Heršijem i Maksom Delbrikom, za istraživanja replikacionih mehanizama i genetske strukture virusa.[1]
  • Postao je član Nacionalne akademije nauka 1960. godine.
  • Bio je član, a od 1968. do 1969. godine i predsednik Američkog društva za mikrobiologiju.
  • Zajedno sa Maksom Delbrikom, bio je dobitnik Louisa Gross Horwitz nagrade 1969. godine.[11]
  • Dobitnik je Nacionalne nagrade za knjigu iz oblasti nauke 1974. godine, za knjigu "Life: The Unfinished Experiment".[7]
  • Godine 1991, nagrađen je Nacionalnom medaljom za nauku.[12]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1969”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2019. 
  2. ^ Morange, Michel (1998). A history of molecular biology. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674398559. OCLC 37981242. 
  3. ^ „Salvador Luria | Italian-American biologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2019. 
  4. ^ Luria, S. E.; Human, Mary L. (октобар 1952). „A NONHEREDITARY, HOST-INDUCED VARIATION OF BACTERIAL VIRUSES1”. Journal of Bacteriology. 64 (4): 557—569. ISSN 0021-9193. PMID 12999684. 
  5. ^ „The Salvador E. Luria Papers: From Phage to Colicins, 1945-1972”. profiles.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2019. 
  6. ^ „The Koch Institute: History”. ki.mit.edu. Приступљено 14. 4. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „National Book Awards 1974”. National Book Foundation (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2019. 
  8. 8,0 8,1 „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1969”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2019. 
  9. ^ „The Salvador E. Luria Papers: Politics, Science, and Social Responsibility”. profiles.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2019. 
  10. ^ Severo, Richard (7. 2. 1991). „Salvador E. Luria Is Dead at 78; Shared a Nobel Prize in Medicine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 14. 4. 2019. 
  11. ^ „Horwitz Prize Awardees”. Columbia University Irving Medical Center (на језику: енглески). 20. 6. 2018. Приступљено 14. 4. 2019. 
  12. ^ „The President's National Medal of Science: Recipient Details | NSF - National Science Foundation”. www.nsf.gov. Приступљено 14. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди]