Џон Гердон
Џон Гердон | |
---|---|
Џон Гердон | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. октобар 1933. |
Место рођења | Dippenhall, Уједињено Краљевство |
Пребивалиште | Уједињено Краљевство |
Научни рад | |
Поље | Развојна биологија |
Институција | Универзитет у Оксфорду, Универзитет у Кембриџу, Институт за технологију у Калифорнији |
Познат по | Клонирању и Нуклеарном преносу |
Награде | ![]() |
Званични веб-сајт | |
www |
Сер Џон Гердон (енгл. Sir John Bertrand Gurdon; 2. октобар 1933) је британски биолог, професор на Универзитету у Кембриџу и пионир у истраживању нуклеарне трансплантације[1][2][3] и клонирања.[4][5][6] Добитник је Нобелове награде за физиологију или медицину за 2012. (заједно са јапанским научником Шинја Јаманаком), за истраживања у области развојне биологије и репрограмирање плурипотентне матичне ћелије у ткивима. Овим истраживањима Гердона и Јаманаке остварен је нови поглед на развој ћелија и организама.[7]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Сер Џон Б. Гердон рођен је 1933. у енгл. Dippenhall-у, у Уједињеном Краљевству. Докторирао је на Универзитету у Оксфорду 1960. У току богате каријере научника истраживача, Гердон је био сарадник на постдокторским студијама у Калифорнијском институту за технологију, професор на Универзитету у Кембриџ, у Уједињеном Краљевству, 1972. и професор биологије ћелије и магистар на Магдален колеџу. Гердона је додела Нобелова награда за физиологију или медицину 2012. затекла на дужности професора Гурдон института на Универзитету у Кембриџу.[7]
Дело[уреди | уреди извор]
Џон Гердон је у својим истраживањима издвојио језгро једне незреле јајне ћелије жабе и заменио га језгром специјализоване зреле цревне ћелије узете од пуноглаваца. Тако модификовано јаје развило се у нормалног пуноглаваца. То је показало да је ДНК зреле ћелије још увек имала све информације потребне да се незрела ћелија развије у жабу. Накнадни нуклеарни трансфер, заснован на овим експериментима, генерисао је клонираног сисара.[8]
Ово револуционарно откриће Џон Гердон потпуно је променило поглед на развој и специјализацију ћелије. Сада схватамо да зрела ћелија не мора да буде заувек ограничена на своје специјализовано стање. Репрограмирањем људске ћелије, Џон Гердон и његови сарадници створили су нове могућности за проучавање болести и развој нових метода у дијагностици и терапији.[9]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 1971. Члан Краљевског друштва
- 1975. Добитник награде Фондације Фелберг.[10]
- 1983. Именован за члана Америчког филозофског друштва
- 1984. Добитник награде Чарлс-Леополд Мајер
- 1985. Добитник Краљевског Ордена
- 1987. Добитник Међународне награда за биологију
- 1989. Добитник Волфове награде (Wolf-Preis) заједно са Едвардом Б. Левисом.[11]
- 1989. Изабран за иностраног придруженог члана Академије наука Француске[12]
- 1995. Носилац титуле витеза „Сер“ (енгл. Knight Bachelor)
- 2009 Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини
- 2009. Добитник Розенталове награда, заједно са Ирвинг Вајсманом и Шинја Јаманаком.[13]
- 2012 Нобелова награда за физиологију или медицину
Публикације[уреди | уреди извор]
- Murata K, Kouzarides T, Bannister AJ and Gurdon JB (2010) Histone H3 lysine 4 methylation is associated with the transcriptional reprogramming efficiency of somatic nuclei by oocytes. Epigenetics & Chromatin 3, 4.
- Miyamoto, K.; Pasque, V.; Jullien, J.; Gurdon, J. B. (2011). „Nuclear actin polymerization is required for transcriptional reprogramming of Oct4 by oocytes.”. Genes & Development. 25 (9): 946—958. PMC 3084028
. PMID 21536734. doi:10.1101/gad.615211..
- Simeoni, I.; Gilchrist, M. J.; Garrett, N.; Armisen, J.; Gurdon, J. B. (2012). „Widespread transcription in an amphibian oocyte relates to its reprogramming activity on transplanted somatic nuclei.”. Stem Cells & Development. 21 (2): 181—190. PMC 3636465
. PMID 21504359. doi:10.1089/scd.2011.0162..
- Pasque V, Jullien J, Miyamoto K, Halley-Stott RP and Gurdon JB (2011) Epigenetic factors influencing resistance to nuclear reprogramming. Trends in Genetics 27(12)516-525.
- Narbonne P, Simpson DE and Gurdon JB (2011) Deficient induction response in a Xenopus nucleocytoplasmic hybrid. PLoS Biology 9(11):e1001197.
- Gurdon, JB (2006) From nuclear transfer to nuclear reprogramming: the reversal of cell differentiation. Ann. Rev. Cell Dev. Biol. 22, 1-22.
- Gurdon JB and Melton DA (2008) Nuclear reprogramming in cells. Science 322, 1811-1815.
- Jullien J, Astrand C, Halley-Stott RP, Garrett N, and Gurdon JB (2010) Characterization of somatic cell nuclear reprogramming by oocytes in which a linker histone is required for pluripotency gene reactivation. PNAS 107, 5483 до 5488.
- Pasque, V.; Gillich, A.; Garrett, N.; Gurdon, J. B. (2011). „Histone variant macroH2A confers resistance to nuclear reprogramming.”. EMBO J. 6. 30 (12): 2373—87. PMC 3116279
. PMID 21552206. doi:10.1038/emboj.2011.144..
- Jullien J, Halley-Stott RP, Miyamoto K, Pasque V and Gurdon JB (2011) Mechanisms of nuclear reprogramming by eggs and oocytes: a deterministic process? Nature Reviews Molecular & Cell Biology, 12, 453-459.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Gurdon, J. B.; Byrne, J. A. (2003). „The first half-century of nuclear transplantation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (14): 8048—8052. Bibcode:2003PNAS..100.8048G. PMC 166179
. PMID 12821779. doi:10.1073/pnas.1337135100
..
- ^ Gurdon, J.B. (2006). „From Nuclear Transfer to Nuclear Reprogramming: The Reversal of Cell Differentiation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 22: 1—22. PMID 16704337. S2CID 6185731. doi:10.1146/annurev.cellbio.22.090805.140144.
- ^ Gurdon, J. B.; Melton, D. A. (2008). „Nuclear Reprogramming in Cells”. Science. 322 (5909): 1811—1815. Bibcode:2008Sci...322.1811G. PMID 19095934. S2CID 12563361. doi:10.1126/science.1160810.
- ^ Kain, Kristin (2009). „The birth of cloning: An interview with John Gurdon”. Disease Models & Mechanisms. 2 (1–2): 9—10. PMC 2615171
. PMID 19132124. doi:10.1242/dmm.002014.
- ^ Gurdon, John (2003). „John Gurdon”. Current Biology. 13 (19): R759—R760. PMID 14521852. S2CID 12271157. doi:10.1016/j.cub.2003.09.015.
- ^ Gurdon, J. (2000). „Not a total waste of time. An interview with John Gurdon. Interview by James C Smith”. The International Journal of Developmental Biology. 44 (1): 93—99. PMID 10761853.
- ^ а б „The 2012 Nobel Prize in Physiology or Medicine - Press Release” (на језику: енглески). Nobel Media. Приступљено 10. 10. 2012.
- ^ Gurdon, J.B. (1962). The developmental capacity of nuclei taken from intestinal epithelium cells of feeding tadpoles. Journal of Embryology and Experimental Morphology 10:622-640
- ^ Simonsson, Stina; Gurdon, John (2004). „DNA demethylation is necessary for the epigenetic reprogramming of somatic cell nuclei”. Nature Cell Biology. 6 (10): 984—990. PMID 15448701. S2CID 23201099. doi:10.1038/ncb1176.]
- ^ Prizewinners 1961–1981 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2016) bei feldbergfoundation.org;, Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ (језик: енглески)The 1989 Wolf Foundation Prize in Medicine bei wolffund.org.il;, Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ (језик: француски) Associé étranger de l'Académie des sciences, John GURDON Élu Associé étranger le 24 avril 1989 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2013), Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ Albert Lasker Basic Medical Research Award. 2009 Winners John Gurdon and Shinya Yamanaka Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2012) laskerfoundation.org;, Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ Narbonne, P.; Simpson, D. E.; Gurdon, J. B. (2011). Misteli, Tom (ed.). "Deficient Induction Response in a Xenopus Nucleocytoplasmic Hybrid". PLOS Biology. 9 (11): e1001197.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Џон Гердон на Викимедијиној остави