Валтер Хес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Валтер Рудолф Хес
Walter Hess.jpg
Валтер Хес
Датум рођења (1881-03-17)17. март 1881.
Место рођења Фрауенфаилд
Швајцарска
Датум смрти 12. август 1973.(1973-08-12) (92 год.)
Место смрти Локарно
Швајцарска
Пребивалиште  Швајцарска
Поље Физиологија
Школа Универзитет у Цириху
Институција Универзитет у Цириху
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1949.)

Валтер Рудолф Хес (нем. Walter Rudolf Hess 17. март 188112. август 1973) био је швајцарски лекар и физиолог који је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1949. за мапирање подручја у мозгу која контролишу рад унутрашњих органа. Награду је поделио са Антонијом Егас Монизом

Живот и дело[уреди]

Валтер Рудолф Хес је рођен у Фрауенфелду на истоку Швајцарске, 17. марта 1881. Његов отац који је био учитељ физике код Валтера је још у детињству развио љубав према природи и правилном опажању промена у њој. Након завршетка гимназије Валтер је уписао студије медицине, које је похађао у Лозани, Берну, Берлину, Килу и Цириху у коме је 1906. стекао диплому доктора медицине.

Иако је Валтеров циљ био да буде физиолог, бројни разлози утицали су да прво буде асистент хирургије а касније и офталмологије. Овај заобилазни пут, међутим, никако није био неповољан за Валтеров даљи научио развој. Захваљујући офталмологији, Валтер је савладао технику истраживања и стеко офталмолошку прецизност у раду. Такође, његови непрекидни контакти са патолошком физиологијом показали су многе позитивне предности за његов будући рад.

Године 1912 Валтер је донео важну одлуку - иако је већ био супруг и отац породице - да напусти просперитетну лекарску праксу, посвети се истраживањима и врати у звање асистента, али овоga пута у области физиологије.

Године 1917 Валтер је био номинован за професор и директор Одељења за Физиолошка истраживања института на Универзитету у Цириху. На овом положају Валтер је био од 1917. до 1951, односно до одласка у пензију 1951.

После Првог светског рата, Валтер је посетио многе енглеске институте у којима се упознао са енглеским доајенима физиологије, као што су Ленгли, Шерингтон, Хопкинс, Дејл и други.

Научно интересовања професора Валатера је првенствено било усмерено истраживању хемодинамских променама у циркулационом систему крви и регулацији дисања. Он је открио да диенцефалон, а посебно хипоталамус, контролише многе одговоре организма, као што су страх и глад. Као резултат ових истраживања настало је Валтерово мапирање диенцефалона и оних његових делова који контролишу рад унутрашњих органа, за која је награђен Нобеловом наградом. Поред Нобелове награде, Хесу је додељена 1933 Марсел Бенорстова награда (енгл. Marcel Benorst Prize) швајцарске владе и 1938 Лудвигова медаља (енгл. Ludwig Medal) Немачког друштва за унапређење истраживања.

Валтер Хес се 1908. оженио супругом Луиз Сандмеиер са којом је имао двоје деце, Рудолфа и Гертруду. Умро је 12. августа 1973. у Швајцарском граду Локарно.

Извори[уреди]