Франсоа Жакоб

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Франсоа Жакоб
François Jacob nobel
Франсоа Жакоб
Пуно имеФрансоа Жакоб
Датум рођења(1920-06-17)17. јун 1920.
Место рођењаНанси
 Француска
Датум смрти19. април 2013.(2013-04-19) (92 год.)
Место смртиПариз
 Француска
ИнституцијаУниверзитет у Паризу
Познат поОперон
НаградеГранд Прикс Чарлс-Леополд Мајер (1962. година)

Нобелова награда за физиологију или медицину (1965. година) Сер Ханс Хербс (1982. година)

Награда Левиса Томаса (1996. година)

Франсоа Жакоб (франц. François Jacob, 17. јун 1920 — 19. април 2013) био је француски биолог који је заједно са Жаком Моноом пласирао идеју да се контрола нивоа ензима у свим ћелијама одвија регулацијом транскрипције. Добитник је Нобелове награде за медицину, 1965. године, заједно са Жаком Моноом и Андрe Mишел Лофом.[1] [2] [3] [4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Жакоб се родио као једино дете Симона, трговца, и Терезе (Франк) Жакоб, у Нансију, Француској. Као радознало дете, у раном детињству научио је да чита. Алберт Франк, Жакобов деда са мајчине стране, генерал са четири звездице, био је Жакобов дечји узор. Са седам година почео је школовање у школи за средње образовање (франц. Lycée Carnot), где се школовао наредних десет година. У аутобиографији износи свој утисак о школовању: „кавез”. Оца је описивао као „конформисту религије”, док су његова мајка и остали битни чланови његове породице били секуларни Јевреји. Недуго након сопствене бар мицве постао је атеиста.[5]

Иако заинтересован (и талентован) за физику и математику, Жакоб је био згрожен идејом да би требало да проведе додатне две године у „још већем драконском режиму” како би се припремио за студије Политехнике. Уместо тога, након посматрања хируршке операције која је утврдила његово интересовање за медицину, уписао је студије медицине. [6]

За време Немачке окупације Француске - и убрзо након смрти његове мајке - Жакоб је напустио Француску и отишао у Велику Британију, како би се придружио ратним снагама. Жакоб се након завршетка друге године студија медицине, придружио медицинској компанији 2. оклопне дивизије Француске 1940. године. Повређен је у немачком ваздушном нападу 1944. године, а 1. августа 1944. се враћа у, сада ослобођени, Париз.[7] За своју ратну службу награђен је највишим одликовањем Француске за храброст, Крстом ослобођења, као и националним орденом Легије части и Ратним крстом .

Након опоравка, Жакоб се враћа на студије медицине и почиње са истраживањима тиротрицина [8], изучавајући методе бактериологије у том процесу. Завршивши тезу коју је описао као „репликација америчког рада” о ефикасности антибиотика против локалних инфекција, постао је лекар 1947. године. Иако привржен истраживачком раду као каријери, бива обесхрабен сопственим незнањем након што је, тог лета, присуствовао конгресу из области микробиологије. Након свега, заузума место у Кабанел центру, где ради на свом новом истраживању; поменуто истраживање подразумевало је производњу антибиотика, тиротрицина. Касније је центар био задужен за претварање фабрика барута у функцији производње пеницилина (што се касније показало немогућим).[9]

Такође, у овом периоду упознао је и своју будућу супругу Лизи Блок са којом је имао четворо деце.[10] Жакоб се након овог брака поново оженио 1999. године са Женевив Бариер.[11]

Истраживање[уреди | уреди извор]

Године 1961, Жакоб и Моно су проучавали идеју о контроли нивоа експресије ензима у ћелијама које су резултат регулације транскрипције ДНК секвенци. Њихови експерименти и идеје дали су подстицај развоју молекуларне биологије развића, посебно регулације транскрипције .

Годинама је било познато да бактеријске и друге ћелије могу да одговоре на спољашње услове регулисањем кључних метаболичких ензима и / или активностима тих ензима. На пример, ако се бактерија нађе у течном медијуму који садржи лактозу, уместо једноставније глукозе, она се мора прилагодити потреби - 1) увоза лактозе, 2) разлагања лактозе на њене компоненте - глукозу и галактозу, и 3) превођења галактозе до глукозе. Било је познато да ћелије повећавају продукцију ензима који ће вршити ове кораке када су изложени лактози, уместо да непрестано производе ове ензиме. Студије контроле активности ензима напредовале су кроз теорије о (алостерном) деловању малих молекула на сам молекул ензима (активација или инактивација), али методе контроле продукције ензима нису биле јасне у то време.

Ранијим одређивањем структуре и есенцијалног значаја ДНК, постало је јасно да се сви протеини производе на неки начин из његовог генетског кода и да би тај корак могао да формира кључну контролну тачку. Јакоб и Моно су дошли до кључних експерименталних и теоријских открића која су показала да у случају лактозног система наведеног горе (у бактерији Е. coli) постоје специфични протеини који су задужени за контролу транскрипције ДНК у његов производ (РНК, који се заузврат декодира у протеин).

Овај репресор (lac репресор) се производи у свим ћелијама, везујући се директно за ДНК у генима које он контролише, и физички спречава приступ транскрипционог апарата ДНК молекулу. У присуству лактозе, неки део лактозе се претвара у алолактозу, која се везује за репресор и тиме онемогућава везивање за ДНК, што за последицу има укидање репресије. На овај начин је конструирана снажна повратна спрега која омогућава да се производе специфични протеини, који користе лактозу, само када су потребни.

Жакоб и Моно су тај репресивни модел проширили на све гене у свим организмима у њиховој почетној бројности. Регулација активности гена постаје једна од важних под-дисциплина молекуларне биологије, чиме се уочавају варијације у механизмима и нивоима сложености. Садашњи научници изучавају регулаторне механизме на свим могућим нивоима процеса који изражавају генетичке информације. У релативно једноставном геному пекарског квасца (Saccharomyces cerevisiae), 405, oд 6419, протеин-кодирајућих гена директно је укључено у контролу транскрипције, у поређењу са 1938 који су ензими.

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Morange, Michel (2013). „François Jacob (1920–2013) French freedom fighter who helped to uncover how genes are regulated”. Nature. 497 (7450): 440. Bibcode:2013Natur.497..440M. PMID 23698437. doi:10.1038/497440a. 
  2. 2,0 2,1 Jacob, F.; Girard, M. (1998). „Andre Michel Lwoff. 8 May 1902–30 September 1994”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 44: 255—263. ISSN 0080-4606. PMID 11623983. doi:10.1098/rsbm.1998.0017. 
  3. ^ „Nobel-winning biologist Francois Jacob dies at 92”. The Raw Story. Приступљено 22. 4. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Morange, Michel (2017). „François Jacob. 17 June 1920 – 19 April 2013”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 63: 345—361. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.2016.0021. 
  5. ^ Jacob, The Statue Within, pp 20–57. Quotes from pp 42 and 53.
  6. ^ Jacob, The Statue Within, pp 84–88. Quote from p 86
  7. ^ Jacob, The Statue Within, pp 98–165
  8. ^ Jacob, "The Statue Within", pp 194–95
  9. ^ Jacob, The Statue Within, pp 166–199
  10. ^ Jacob, The Statue Within, pp 199–206
  11. ^ Nobel Lectures, Physiology or Medicine 1963–1970. World Scientific Pub Co Inc. 1999. ISBN 978-9810234126. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Jacob, François; E. L. Wollman. Sexuality and the Genetics of Bacteria. Academic Press, 1961 OCLC 251900319
  • Jacob, François. The Possible & The Actual. Pantheon Books, 1982 ISBN 9780295958880
  • Jacob, François. The Statue Within: An Autobiography by, translated from the 1987 French edition by Franklin Philip. Basic Books, 1988. ISBN 978-0-465-08223-0; new edition: 9780879694760
  • Jacob, François. The Logic of Life. translated from the 1976 French edition by Princeton University Press, 1993 ISBN 0394472462
  • Jacob, François. Of Flies, Mice and Men, translated from the French edition and published by Harvard University Press, 1998 ISBN 9780674631113
  • Jacob, F.; Perrin, D.; Sánchez, C.; Monod, J.; Edelstein, S. (2005). „The operon: A group of genes with expression coordinated by an operator. C.R.Acad. Sci. Paris 250 (1960) 1727–1729”. Comptes Rendus Biologies. 328 (6): 514—520. PMID 15999435. doi:10.1016/j.crvi.2005.04.005. 
  • Ullmann, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1968). „On the subunit structure of wild-type versus complemented beta-galactosidase of Escherichia coli”. Journal of Molecular Biology. 32 (1): 1—13. PMID 4868117. doi:10.1016/0022-2836(68)90140-X. 
  • Ullmann, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1967). „Characterization by in vitro complementation of a peptide corresponding to an operator-proximal segment of the beta-galactosidase structural gene of Escherichia coli”. Journal of Molecular Biology. 24 (2): 339—343. PMID 5339877. doi:10.1016/0022-2836(67)90341-5. 
  • Ullmann, A.; Perrin, D.; Jacob, F.; Monod, J. (1965). „Identification, by in vitro complementation and purification, of a peptide fraction of Escherichia coli beta-galactosidase”. Journal of Molecular Biology. 12 (3): 918—923. PMID 4285628. doi:10.1016/S0022-2836(65)80338-2. 
  • Willson, C.; Perrin, D.; Cohn, M.; Jacob, F.; Monod, J. (1964). „Non-Inducible Mutants of the Regulator Gene in the "lactose" System of Escherichia Coli”. Journal of Molecular Biology. 8 (4): 582—592. PMID 14153528. doi:10.1016/S0022-2836(64)80013-9. 
  • Jacob, F.; Ullman, A.; Monod, J. (1964). „The Promotor, A Genetic Element Necessary to the Expression of an Operon”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 258: 3125—3128. PMID 14143651. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1964). „Biochemical and Genetic Mechanisms of Regulation in the Bacterial Cell”. Bulletin de la Société de Chimie Biologique. 46: 1499—1532. PMID 14270538. 
  • Monod, J.; Changeux, J.; Jacob, F. (1963). „Allosteric proteins and cellular control systems”. Journal of Molecular Biology. 6 (4): 306—329. PMID 13936070. doi:10.1016/S0022-2836(63)80091-1. 
  • Jacob, F.; Sussman, R.; Monod, J. (1962). „On the nature of the repressor ensuring the immunity of lysogenic bacteria”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 254: 4214—4216. PMID 14036499. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1961). „Genetic regulatory mechanisms in the synthesis of proteins”. Journal of Molecular Biology. 3 (3): 318—356. PMID 13718526. doi:10.1016/S0022-2836(61)80072-7. 
  • Monod, J.; Jacob, F. (1961). „Teleonomic mechanisms in cellular metabolism, growth, and differentiation”. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology. 26: 389—401. PMID 14475415. doi:10.1101/sqb.1961.026.01.048. 
  • Perrin, D.; Jacob, F.; Monod, J. (1960). „Induced biosynthesis of a genetically modified protein not presenting affinity for the inductor”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 251: 155—157. PMID 13734531. 
  • Buttin, G.; Jacob, F.; Monod, J. (1960). „Constituent synthesis of galactokinase following the development of lambda bacteriophages in Escherichia coli K 12”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 250: 2471—2473. PMID 13806544. 
  • Jacob, F.; Perrin, D.; Sánchez, C.; Monod, J. (фебруар 1960). „L'opéron : groupe de gènes à expression coordonnée par un opérateur” [Operon: a group of genes with the expression coordinated by an operator] (PDF). Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences (Facsimile version reprinted in 2005). 250 (6): 1727—1729. ISSN 0001-4036. PMID 14406329. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016. Приступљено 27. 8. 2015. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1959). „Genes of structure and genes of regulation in the biosynthesis of proteins”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 249: 1282—1284. PMID 14406327. 
  • Pardee, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1958). „The role of the inducible alleles and the constitutive alleles in the synthesis of beta-galactosidase in zygotes of Escherichia coli”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 246 (21): 3125—3128. PMID 13547552. 
  • Jacob, F.; Torriani, A.; Monod, J. (1951). „Effect of ultraviolet rays on the biosynthesis of galactosidase and on the multiplication of T2 bacteriophage in Escherichia coli”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 233 (20): 1230—1232. PMID 14905606. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]