Битка код Јерусалима (1917)

Битка код Јерусалима (1917)
	Део Првог светског рата
	; Улазак Аленбаја у Јерусалим
Време	8. децембар - 26. децембар 1917.
Место	Јерусалим, Палестина
Исход	Победа Британаца
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство; Аустралија; Нови Зеланд	Османско царство
Команданти и вође
Едмунд Аленбај	Ерих фон Фалкенхајн
Жртве и губици
18.000	25.000

Битка код Јерусалима (1917) је битка између Велике Британије и Турске за време Првог светског рата. Британци су под командом генерала Аленбаја 9. децембра 1917. заузели Јерусалим. Ова битка је део Синајског и палестинског похода

Позадина[уреди | уреди извор]

Британска војска у Египту победила је у новембру 1917. у трећој бици код Газе под командом новопостављеног генерала Аленбаја. Турци су се повлачили у великом нереду. После тога су поново средином новембра победили Турке у бици код Мугар избочине. После тога британска војска се кретала према Јерусалиму. Лево крило им је било у Јафи, а десним крилом се кретао брдима Јудеје. Командант турских снага у Палестини је био немачки генерал Ерих фон Фалкенхајн. Фалкенхајн је добио појачања, па је планирао контраофанзиву против британске војске. Обе стране су добиле наређења да избегавају бобе у близини Светог града, тј Јерусалима.

Пад Јерусалима[уреди | уреди извор]

Фалкенхајн је извео серију напада на британске снаге. Турци су утврдили мноштво места у прстену око Јерусалима. Аленбај је регрупирао своје снаге и послао је 20. корпус под командом Филипа Четвода да заузме град. Британци су напали, а 8. децембра су заузели врхове западно од Јерусалима, па су извршили други напад јужно од Витлејема. Турски контранапади нису били успешни, па су Британци заузели Јерусалим 9. децембра 1917.

Аленбајева офанзива, новембар-децембар 1917.

Улазак Аленбаја у Јерусалим[уреди | уреди извор]

Аленбај је 11. децембра ушао пешке у град из поштовања према светом месту. У граду је прогласио војну управу, а страже је поставио по граду и Витлејему да заштити света места три велике религије. У Великој Британији освајање града је представљано као остварење средњовековних крсташких ратова. То је за Британију био велики политички догађај након три године неуспешног ратовања.

Турски контранапад[уреди | уреди извор]

Освајање Јерусалима и неуспех Фалкенхајнових напада проузроковали су велики пад морала у турској војсци. Наставиле су се местимичне борбе у околним брдима. Турци су добили нова појачања. На Божић Фалкенхајн је започео нови напад, али Британци су успешно одбили напад који је Турцима нанео тешке губитке.

Последице[уреди | уреди извор]

Савезници су поздравили победу Британије у бици код Јерусалима. У то доба савезници су доживљавали неуспехе. На западном фронту после битке код Камбраја фронт је био непомичан, Италијани су били поражени у бици код Кобарида, а Руси су били избачени из рата због Октобарске револуције. Падом Јерусалима савезници су доживели велико олакшање. У то доба поход у Месопотамији је био заустављен јер су слали појачања Аленбају. Падом Јерусалима Турци су изгубили контролу над средишњом Палестином, а 1918. су битком код Мегида и дефинитивно истерани из тога подручја.