Бранко Богуновић
Бранко Богуновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Бране |
Датум рођења | 24. новембар 1911. |
Место рођења | Дрвар, Аустроугарска |
Датум смрти | 1945.33/34 год.) ( |
Место смрти | Шибеник, ДФ Југославија |
Војна каријера | |
Служба | 1941 — 1945 |
Род | Пешадија |
Јединица | Динарска четничка дивизија |
Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 24. новембар 1911 — Шибеник, 1945) био је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне цркве „Светог Петра“ у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело (види фотографију), које је (пре њега) најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.
Поп Момчило Р. Ђујић (1907—1999) је управо на предлог (на самом почетку устанка у Крајини) Богуновића предложен за команданта Динарске четничке дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.
Бранко Богуновић је рођен 24. октобра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу. Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи, Илија и Јованка, доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку. Био је ожењен са Милком Башић, из села Каменице са којом је имао сина Душана (Душка). Урош Богуновић (1914-2006), Бранков рођени брат, био је партизански генерал, који је чак проглашен и за народног хероја.
Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса „Гаврило Принцип“, брат Урош, командант Шесте крајишке партизанске бригаде, а Мита, за време устанка против усташа, командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.
Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.
Његова жена Милка преминула је 6. маја 2016. године[1] а њихов син Душан преминуо је 12. новембра 2020. године.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Војвода Голуб И. Бабић (1824-1910) на фотографији из 1898. године, у краљевско плавом оделу, које ће после њега носити војвода Бране Богуновић
-
Четнички војвода Бранко И. Богуновић (1911-1945) у краљевско плавом оделу (са краја 17. века), које је пре њега носио војвода Голуб Бабић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „У сећање: Милка Богуновић (1921-2016)”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ Читуља Душана Богуновића
Литература[уреди | уреди извор]
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Јелић-Бутић, Фикрета (1986). Четници у Хрватској. Загреб: Глобус. ISBN 978-86-343-0010-9. Архивирано из оригинала 25. 09. 2010. г. Приступљено 07. 05. 2013.
- Поповић, Јово; Марко Лолић, Бранко Латас (1988). Поп издаје. Загреб: Стварност. ISBN 978-86-7075-039-5. Архивирано из оригинала 24. 04. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2013.
- Др. Ђурић, Вељко Ђ.: „Војвода Ђујић“ (Нова Србија, Београд, 1998)
- Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 1. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-1-4..
- Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 2. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-2-1..
- Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 3. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-3-8..
- Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 4. (UNA Press: Београд). 2006. ISBN 978-86-906611-5-2..