Бранко Богуновић

Бранко Богуновић
Бранко Богуновић
Лични подаци
Надимак	Бране
Датум рођења	(1911-11-24)24. новембар 1911.
Место рођења	Дрвар, Аустроугарска
Датум смрти	1945.(1945-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (33/34 год.)
Место смрти	Шибеник, ДФ Југославија
Војна каријера
Служба	1941 — 1945
Род	Пешадија
Јединица	Динарска четничка дивизија

Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 24. новембар 1911 — Шибеник, 1945) био је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.

Биографија

Бранко Богуновић је рођен од оца Илије и мајке Јованке 24. новембра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу.

Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи доселили су се у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку.

Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса „Гаврило Принцип”, брат Урош је био партизански генерал и командант Шесте крајишке партизанске бригаде и проглашен је чак и за народног хероја, а Мита је за време устанка против усташа био командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.

За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне Цркве Светог Петра у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело, које је најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.

Момчило Ђујић је на самом почетку устанка управо на предлог Богуновића предложен за команданта Динарске дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.

Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.

Приватни живот

Био је ожењен Милком (рођ. Башић), из Каменице, са којом је имао сина Душана (Душка).

Богуновићева жена Милка преминула је 6. маја 2016. године а њихов син Душан преминуо је 12. новембра 2020. године.

Галерија

• 
  Војвода Голуб И. Бабић (1824-1910) на фотографији из 1898. године, у краљевско плавом оделу, које ће после њега носити војвода Бране Богуновић
• 
  Четнички војвода Бранко И. Богуновић (1911-1945) у краљевско плавом оделу (са краја 17. века), које је пре њега носио војвода Голуб Бабић
• 
  Бранко Богуновић и мајор Милан Цвјетићанин са Италијанима у Босанском Грахову, 1942. године

Литература

• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Јелић-Бутић, Фикрета (1986). Четници у Хрватској. Загреб: Глобус. ISBN 978-86-343-0010-9. Архивирано из оригинала 25. 09. 2010. г. Приступљено 07. 05. 2013. 
• Поповић, Јово; Марко Лолић, Бранко Латас (1988). Поп издаје. Загреб: Стварност. ISBN 978-86-7075-039-5. Архивирано из оригинала 24. 04. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2013. 
• Др. Ђурић, Вељко Ђ.: „Војвода Ђујић“ (Нова Србија, Београд, 1998)
• Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 1. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-1-4..
• Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 2. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-2-1..
• Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 3. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-3-8..
• Милослав Самарџић: Дража и општа историја четничког покрета. Књига 4. (UNA Press: Београд). 2006. ISBN 978-86-906611-5-2..

Спољашње везе

• http://www.angelfire.com/ct3/cetnickiponos/dinarska/divizija.html
• http://www.ravnagorachetniks.org/istorija_tromedjauvod.html