Пређи на садржај

Бранко Богуновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Богуновић
Бранко Богуновић
Лични подаци
НадимакБране
Датум рођења(1911-11-24)24. новембар 1911.
Место рођењаДрвар, Аустроугарска
Датум смрти1945.(1945-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (33/34 год.)
Место смртиШибеник, ДФ Југославија
Војна каријера
Служба19411945
РодПешадија
ЈединицаДинарска четничка дивизија

Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 24. новембар 1911Шибеник, 1945) био је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бранко Богуновић је рођен од оца Илије и мајке Јованке 24. новембра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу.

Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи доселили су се у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку.

Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса Гаврило Принцип, брат Урош је био партизански генерал и командант Шесте крајишке партизанске бригаде и проглашен је чак и за народног хероја, а Мита је за време устанка против усташа био командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.

За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне Цркве Светог Петра у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело, које је најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.

Момчило Ђујић је на самом почетку устанка управо на предлог Богуновића предложен за команданта Динарске дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.

Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Милком (рођ. Башић), из Каменице, са којом је имао сина Душана (Душка).

Богуновићева жена Милка преминула је 6. маја 2016. године[1][2] а њихов син Душан преминуо је 12. новембра 2020. године.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]