Борисав Јовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БОРИСАВ ЈОВИЋ
Borisav Jović.jpg
Датум рођења (1928-10-19)19. октобар 1928.(89 год.)
Место рођења Никшић, код Баточине
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Професија политичар
Члан КПЈ од 1983.
Бивши члан:
Социјалистичке партије Србије
председник Председништва СФРЈ
Период 15. мај 199015. мај 1991.
Претходник Јанез Дрновшек
Наследник Сејдо Бајрамовић (в. д)
Стјепан Месић

Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је је био друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 19901991.

Биографија[уреди]

Студирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, дипломирао 1952. а докторирао 1965. године. Током каријере био је на различитим високим државним функцијама, углавном из области друштвено-економског развоја. Био је амбасадор СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979. Године 1983. је изабран за потпредседника Скупштине Србије.Од 1988 до 1989 jе био Председник Скупштине СР Србиjе.

Дана 28. марта 1989. године изабран је за представника Србије у Председништву СФРЈ. Био је потпредседник Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до 15. маја 1990. а потом председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1990. до 15. маја 1991. Оставку је поднео 15. марта након што Председништво СФРЈ на седници од 12. марта 1991. Врховни савет одбране није одобрило предлог генералштаба ЈНА о увођењу ванредног стања у земљи.

Био је председник Социјалистичке партије Србије од 24. маја 1991. до 24. октобра 1992, што је претходно био Слободан Милошевић који је формално отишао с те функције (али је незванично задржао пресудни утицај у њој) јер по Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије. Када се Милошевић званично вратио на чело странке, Борисав је постао потпредседник СПС-а и остао на тој функцији до краја новембра 1995.

Библиографија[уреди]

Написао је више књига, међу којима су:

  • Датум за историју 28. март 1989. (1989)
  • Комадање Југославије (1992)
  • Последњи дани СФРЈ (1995)
  • Књига о Милошевићу (2001)
  • Од Газиместана до Хага (2009)
  • Политички лавиринт деведесетих (2010)
  • Таквог га знам - Слободан Милошевић, једна прича у збирци (2010)
  • Зашто бих ћутао (2014)
  • Како су Срби изгубили век (2016)


У потпуности стоји иза онога што је написано у својим књигама. Верује да, када се ради о чињеницама, оне представљају важан и вредан историјски ресурс, а што се тиче његових личних оцена и просуђивања, то свакако може бити поново преиспитано.

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]