Борисав Јовић
борисав јовић | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 19. октобар 1928. |
Место рођења | Никшић, код Баточине![]() |
Датум смрти | 13. септембар 2021.92 год.) ( |
Место смрти | Београд![]() |
Професија | политичар писац |
Члан КПЈ од | 1983. Бивши члан: Демократска социјалистичка партија Социјалистичке партије Србије |
председник Председништва СФРЈ | |
Период | 15. мај 1990 — 15. мај 1991. |
Претходник | Јанез Дрновшек |
Наследник | Сејдо Бајрамовић (в. д) Стјепан Месић |
Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928 — Београд, 13. септембар 2021) био је српски и југословенски политичар и писац, који је био председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, дипломирао 1952. а докторирао 1965. године. Током каријере био је на различитим високим државним функцијама, углавном из области друштвено-економског развоја. Био је амбасадор СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979. Године 1983. је изабран за потпредседника Скупштине Србије.Од 1988 до 1989 је био Председник Скупштине СР Србије.
Дана 28. марта 1989. године изабран је за представника Србије у Председништву СФРЈ. Био је потпредседник Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до 15. маја 1990. а потом председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1990. до 15. маја 1991.[1] Увече 15. марта 1991. поднео је оставку након што Председништво СФРЈ на седници од 12. до 15. марта 1991. као Врховна команда Оружаних снага СФРЈ није одобрило предлог Штаба Врховне команде Оружаних снага о увођењу ванредног стања у земљи, али Народна скупштина Србије није прихватила његову оставку.[2]
Био је председник Социјалистичке партије Србије од 24. маја 1991. до 24. октобра 1992, што је претходно био Слободан Милошевић који је формално отишао с те функције (али је незванично задржао пресудни утицај у њој) јер по Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије. Када се Милошевић званично вратио на чело странке, Борисав је постао потпредседник СПС-а и остао на тој функцији до краја новембра 1995.
Важнији радови[уреди | уреди извор]
- Jović, Borisav (1988). Akcija za promene. Beograd: Ekonomika.
- Јовић, Борисав (1989). Датум за историју: 28. март 1989. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- Јовић, Борисав (1992). Комадање Југославије. Београд: Политика.
- Јовић, Борисав (1995). Последњи дани СФРЈ: Изводи из дневника (1 изд.). Београд: Политика.
- Јовић, Борисав (1996) [1995]. Последњи дани СФРЈ (2 изд.). Београд: Ауторско издање.
- Jović, Borisav (2001). Knjiga o Miloševiću. Beograd: Nikola Pašić.
- Jović, Borisav (2009). Od Gazimestana do Haga: Vreme Slobodana Miloševića. Beograd: Metaphysica.
- Јовић, Борисав (2010). Политички лавиринт деведесетих: Интервју британској телевизији BBC. Београд: Службени гласник.
- Јовић, Борисав (2014). Зашто бих ћутао. Београд: Новости.
- Jović, Borisav (2016). Kako su Srbi izgubili vek: Tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi. Beograd: Službeni glasnik.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Логос 2019, стр. 84.
- ^ Логос 2019, стр. 77-78 напомена 113.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jović, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-495-8.
- Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Борисав Јовић на Викимедијиној остави. |
- Ko je ovaj čovek; Borisav Jović; (Pametan za sebe) Glas javnosti, Petak, 12. oktobar 2001.
- „Србија није хтела распад СФРЈ, Запад чекао тренутак” (Б92, 13. септембар 2016)
- Срби у трагању за изгубљеним временом Срби у трагању за изгубљеним временом („Политика”, 31. децембар 2016)
- Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења („Политика”, 21. септембар 2020)
- Преминуо Борисав Јовић („Политика”, 13. септембар 2021)
- ПРЕМИНУО БОРИСАВ ЈОВИЋ: Некадашњи председник Председништва СФРЈ изгубио битку са короном („Вечерње новости”, 13. септембар 2021)
- САХРАЊЕН БОРИСАВ ЈОВИЋ: Некадашњи председник Председништва СФРЈ испраћен уз војне и државне почасти („Вечерње новости”, 18. септембар 2021)
- Рођени 1928.
- Умрли 2021.
- Баточинци
- Српски економисти
- Комунисти Србије
- Српски политичари
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Амбасадори СФР Југославије
- Чланови Председништва СФРЈ
- Доктори економских наука
- Друштвено-политички радници СР Србије
- Умрли од последица ковида 19 у Србији
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду