Велики Јовановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велики Јовановац
Jovanovac.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 334
Географске карактеристике
Координате43°06′23″ СГШ; 22°38′34″ ИГД / 43.1065° СГШ; 22.642666° ИГД / 43.1065; 22.642666Координате: 43°06′23″ СГШ; 22°38′34″ ИГД / 43.1065° СГШ; 22.642666° ИГД / 43.1065; 22.642666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина390 м
Велики Јовановац на мапи Србије
Велики Јовановац
Велики Јовановац
Велики Јовановац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Велики Јовановац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 334 становника (према попису из 2002. било је 395 становника).

Историјат[уреди]

Велики Јовановац се налази у долини Нишаве, 8 км југоисточно од Пирота. Близу њега су река Нишава, аутопут и железничка пруга Београд-Софија а са свим околним селима је повезан асфалтним путевима и аутобуском везом. Са Трњаном и Малим Јовановцем готово да се додирује. Са Трњаном има и заједничко гробље. (Трњанска гробишта, копали смo се измешано, залепили смo се уз њи. Пре двајес-тријес године купимо парцелу уз њина гробишта и са се и там сарањујемо. Светолик Станојевић, 1928).

Село је настало на атару села Трњане крајем 18. века. Засновао га је Турчин Осман Алач Дрндар, по коме се читав век касније, све до ослобођења од Турака, званично називало Алачев Чивлик, како се незванично назива и до наших дана. Име Јовановац добило је према Јовану, врло предузимљивом човеку, који се борио за интересе села. Присилном женидбом и на друге начине он је слуге на свом чифлику везао за земљу и тако направио језгро села, у које се касније насељавају породице са разних страна. (На турско смо место дошли. Светолик Станојевић, 1928).

Атари Великог Села, Трњане и Крупца делом се мешају са атарима Малог Јовановца и Великог Јовановца а атари два Јовановца се још више међусобно мешају, тако да нема јасне границе између њих. Атар је у плодној равници поред Нишаве, која га повремено плави, због чега је погодно за све ратарске културе, за поврће и воће, али оскудева у огревном дрвету, пашњачким површинама и води.

Један извор - Јеминовица, заједнички је са Малим Јовановцем и Великим Селом, а други - Ружица, у атару је Сукова, на рубу према јовановачким њивама. Године 1958. изграђен је канал који регулише протицање сталних и бујичних вода. Јужна ивица атара је на падини погодној за виноградарство, на којој готово свако домаћинство има свој виноград. Услови су повољни за говедарство, свињарство и живинарство. Село је богато и покрива готово све своје потребе у храни, а има и значајне тржне вишкове пшенице, кукуруза, поврћа, вина, ракије, говеђег меса, млека. Низводно на Нишави су Кусувранска и Гарина, а на Венеговској бари је Донина, а некада и Стоина воденица, чије услуге доносе значајне приходе власницима, а користе се заједно са Малим Јовановцем, Великим Селом и другим ближим и даљим селима.

Делови села: Две поделе: Горња мала, Долња мала, Клок, Венеговсћи пут, Гробарска мала, Савчин сокак, Кусуврансћи сокак, Костин сокак.

Демографија[уреди]

У насељу Велики Јовановац живи 331 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,5 година (45,1 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 147 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 939
1953. 920
1961. 815
1971. 719
1981. 609
1991. 487 483
2002. 395 402
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
394 99,74 %
Црногорци
  
1 0,25 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке и Костурске реке, Пиротски зборник, 2011, бр. 35-36
  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија леве обале Нишаве од Малог Јовановца до Пирота, Пиротски зборник, 2013, бр. 37-38

Спољашње везе[уреди]