Пређи на садржај

Нишор (Пирот)

Координате: 43° 13′ 02″ С; 22° 35′ 21″ И / 43.217166° С; 22.589166° И / 43.217166; 22.589166
С Википедије, слободне енциклопедије
Нишор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 89
Географске карактеристике
Координате43° 13′ 02″ С; 22° 35′ 21″ И / 43.217166° С; 22.589166° И / 43.217166; 22.589166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина721 m
Нишор на карти Србије
Нишор
Нишор
Нишор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Нишор је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 89 становника (према попису из 2002. било је 162 становника).

Нишор април 2021.г.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

По попису Нишавског среза из 1879. године, у месту Нишор било је 42 куће са 253 становника. Записано је у селу 73 пореске главе, а само један човек у њему је био тада писмен.[1]

Нишор је сеоце на једној косини, које је било поприште ратних окршаја између Србије и Турске. Током Другог српско-турског рата 1877-1878. године у њему (и Будимделу) су се укопали Турци - на ободу направили опкопе. Српске трупе у нападу на Нишор предводио је пуковник Љубомир Ивановић, а централни део је био под командом мајора Радомира Путника. Много је пало српских живота (око 400 погинулих и рањених), да би се освојио тај непријатељски положај. Тада је, 13. децембра 1877. године страдао и капетан Карановић, родом из Забојнице у срезу Гружанском, који био командант батаљона Шабачке бригаде. Српски топови су прво дуго бомбардовали Нишор. Када је турска пешадија била неутралисана, кренули су Срби на јуриш. али требало је прећи стрмину дугу 500 метара по снегу, а дочекивали су их плотуни турских стрелаца. После тактичких измена и маневрисања, након неколико дана борби, турска војска је сама напустила Нишор 16. децембра 1877. године. Мајор Путник је ушао у место Нишор, пуно остављеног непријатељског оружја и опреме. Уследило је толико жељено ослобађање града Пирота.[2]

У саставу општине Сопотске био је и Нишор 1901. године.[3] Мештани нишорски су међутим 1905. године измолили да село пређе из Сопотске у Добро-долску општину.[4]

Код Нишора је после Првог светског рата подигнут скромни споменик српском капетану Милутину Карановићу који је ту са својим војницима погинуо на положају од 12-15. децембра 1877. године[5] Капетана је описао Ђура Јакшић у приповеци "Капетанов гроб". Гроб официров са дрвеним крстом над хумком налазио се поред самог манастира Темске.[6] Капетаница удова му је ту подигла скромни споменик.[7]

Спомен чесма у селу

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Нишор живи 153 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 59,3 година (56,5 код мушкараца и 62,0 код жена). У насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,98.

Нишор полед из даљине
Куће у насељу Нишор јули 2021.г.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 799
1953. 740
1961. 646
1971. 536
1981. 393
1991. 236 229
2002. 162 166
2011. 89
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
162 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1882. године
  3. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
  4. ^ "Полицајски гласник", Београд 1905. године
  5. ^ "Време", Београд 1927. године
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  7. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]