Гњилан (Пирот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гњилан
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Раст 2520
Географске карактеристике
Координате43°09′26″ СГШ; 22°33′11″ ИГД / 43.157333° СГШ; 22.553° ИГД / 43.157333; 22.553Координате: 43°09′26″ СГШ; 22°33′11″ ИГД / 43.157333° СГШ; 22.553° ИГД / 43.157333; 22.553
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина367 м
Гњилан на мапи Србије
Гњилан
Гњилан
Гњилан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18309
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Гњилан је насеље града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 2520 становника (према попису из 2002. било је 2478 становника).

Прошлост[уреди]

Гљилан је 1879. године имао 87 кућа са 532 душе, међу којима није било писмене особе а број пореских глава износио је 115.[1]

Гњилан се налази западно од Пирота, на око 2-3 километра, готово као његов саставни део. Повезан је асфалтним путем и има добре аутобуске везе. На његовом атару су расадник и пиротска болница. Заштићен је Белавом од хладних северних ветрова и изложен сунцу читавог дана.

О настанку села и његовом имену нема легенди али може да се претпостави да је име настало од старе српске речи гњила, што значи „глина“, које у атарима Гњилана и суседних села има у изобиљу и коју користе надалеко познати лончари из ових села. По њој су иначе добили име Гњилане, Гњионик, Гњилиште и друга места. Део атара одговара ситном сточарству, па је више од једне трећине домаћинстава имало појате. Гњилан је од давнина чувен по великим површинама под виноградима и по најбољем грожђу и вину. Ораничне површине су погодне за виноградарство, воћарство, ратарство и повртарство. Тржни вишкови су грожђе, вино, ракија, арпаџик. Оскудицу у огревном дрвету су решавали са Лужничанима разменом грожђа за дрва. Велики број становника, а мало земље, па су оскудица и сиромаштво били присутни у великом броју домаћинстава.

Било је много занатлија у овом насељу: десетак лончара, па опанчари, кројачи, кацари, колари, ковачи, бравари. Било је пет до шест рабаџија и неколико фијакерџија а многи су ишли у печалбу. Близина Пирота олакшава продају тржних вишкова и лакши долазак до новца од прилике до прилике. Село има десетак бунара (Клисурсћи, код Дупљу, Вовсћи, Тричков бунар, бунар на ширинту, Џунћин, Чачин, Господинсћи и Влатков бунар) и изворску воду са десетак чесама (Код школу, код Задругу, Тричкова, Ћућуркова /Чучурћина, Клисурска, Аљћовац, Тараторова, Попазова, Бајир чешма према Крајиште), али се често јављала оскудица у води пре него што је прикључено на сеоски водовод. Воденице на Костурској реци су читаве године радиле (Попазова / Потина, Торњина и Влаткова / Кикина и Селимова са три, а Голубова са једним витлом).

Делови села: Доња и Горња Мала.

Домаћички течај у Гњилану

Демографија[уреди]

У насељу Гњилан живи 1960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,2 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.342
1953. 1.353
1961. 1.341
1971. 1.453
1981. 1.474
1991. 2.143 2.124
2002. 2.478 2.527
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.366 95,48 %
Роми
  
73 2,94 %
Југословени
  
2 0,08 %
Црногорци
  
1 0,04 %
Хрвати
  
1 0,04 %
Мађари
  
1 0,04 %
непознато
  
14 0,56 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011

Спољашње везе[уреди]