Темска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Темска
Kanjon reke Temšice.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 719
Географске карактеристике
Координате43°15′23″ СГШ; 22°32′24″ ИГД / 43.2565° СГШ; 22.54° ИГД / 43.2565; 22.54Координате: 43°15′23″ СГШ; 22°32′24″ ИГД / 43.2565° СГШ; 22.54° ИГД / 43.2565; 22.54
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина501 м
Темска на мапи Србије
Темска
Темска
Темска на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18355
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Темска је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 719 становника (према попису из 2002. било је 908 становника). Село се налази у подножју Старе планине, а кроз њега протиче река Темштица десна притока Нишаве. У селу се налази основна школа, пошта, неколико продавница и кафића. У сеоском атару се налази Манастир светог Ђорђа, тврђава Темац и мала хидроелектрана Темац.

Овде се налазе Запис Ђорђевића оброк Свети Петар (Темска), Запис оброк 1818 (Темска), Запис оброк 1825 (Темска), Запис миро багрем (Темска), Запис миро Ћирића храст (Темска), Запис Младеновића оброк 1799 Вишњица (Темска), Запис Младеновића оброк 1934 Вишњица (Темска), Запис Младеновића оброк 1938 Вишњица (Темска) и Запис Младеновића оброк Вишњица (Темска).

Историја[уреди | уреди извор]

МХЕ Темац у Темској

Почетком 15. века Темска се помиње у биографији Деспота Стефана Лазаревића коју је написао Константин Филозоф, а 1606. године и у списку отоманских војнука са 6 војнучких баштина и 6 празник баштина. У Старом дефтеру из 1574. године и у Новом дефтеру из 1596. године пише да „Темска спада под Пирот и да јој је приход од житних десетака и осталих данака 500 акчи".[1]

По народном предању, село није одувек било на месту на коме је данас. Било је мало ниже низ реку, на месту званом Вишњица. Док су још били у Вишњици, по народном предању које је забележио Тихомир Ђорђевић једном приликом, док је кестенџија продавао кестење, викао је: „Ајде, кештани. кештани!" А сељаци у страху од потера, пљачки и зулума, разумели да кестенџија виче: „Беште, Темштани, Темштани!", па нададоше у бег и тако померише село навише уз реку. И данас се на том месту налазе миросано дрво и оброк посвећен Светом Николи. Известан број Темштана који је кренуо много даље из Вишњице настанио се близу Београда и под истим именом засновао насеље (то је данас београдско приградско насеље Вишњица).[2] Најприсутније је предање о „лавообразном човеку". Његова постојбина био је град Темац – Темско, а то је била територија Стефана Лазаревића (почетак 15. века). – „Беше човек лавообразан, по имену Новак, од стара светла рода, под влашћу деспотовом. Овај се човек одметну у планину и затресе срце Исмаилћанима. Цар Мусулман пише Деспоту Стеfану да погуби тог човека. Стеван одговори: Тај човек живи у планини! Тада се Мусулман диже с војском, дође на Темско и оте га! Одатле посла човека Стеfану, правдајући се да је морао само проћи кроз његове земље, а „досаде“ никакве неће учинити." „Е. то Темско, није ли ова данашња Темска са старим градићем Темцем? А „лавообразни човек", да ли је наш Старина Новак, o ком се тако много пева или Новак Дебељак" — пита се Милан "Б. Милићевић у дневнику „С Дунава на Пчињу".[3]

Град Темско је разорен и данас има само остатака зидова тврђаве и сачувано предање о њеним браниоцима. А предање каже како су мештани пред навалом турске опсаде потковали коње наопако и у највећој тишини напустили тврђаву. Тако су гониоцима заварали траг о правцу кретања. а оне који су први ушли у тврђаву потпуно збунили. Наиме. пре изласка из тврђаве Срби су монтирали тупане и гајде тако да их покреће ветар и они су „бубњали и свирали". Противници су мислили да су Срби још увек у тврђави а они су били већ далеко измакли. То је вероватно била последња борба око тврђаве. у време турско-аустријских ратова. Поп Љубен записао је 1692. године: „За кратке владе аустријске Темски манастир опустошен је од Мађара. Изгледа да се народ повукао испред Мађара у град Темац где је страдао од глади и мађарских нападаја".“[4] [5]

Током Источне кризе (1875-1878) место је као и сав Нишавски срез ослободила је од Турака српска војска. Захвални становници Срби су послали писмо захвалности кнезу Милану из Темске 20. фебруара/4. марта 1878. године. На скупу је срочено писмо које је потписао 121 домаћин.[6]

Године 1880. место Темска налазило се у некадашњем Височком срезу. Ту је пописано 167 кућа са 1035 становника, од којих је само шест било писмено. Место има 235 пореских глава.[7]

До 1880. године темска школа је радила у конацима оближњег манастира Темска. У њој је те године 40 ђака завршило школовање.[8] Постојала је 1896. године српска народна четвороразредна школа са 72 ученика, од којих је првака било 21, другог разреда - 25, у трећем и четвртом разреду по 13.[9]

Године 1963. захваљујући неконтролисаном обешумљавању и огољавању, у зиму, после обилних падавина, велике масе земљишта Старе планине почеле су да се урушавају у реку Височицу. Мештани томе нису придавали значај, јер се то дешавало и раније после падавина, па су сматрали да ће и тада проћи без веће штете. Међутим, десетак дана после тога, потекла је бујица раздробљене и расквашене земље услед клизања огромних размера. Највеће померање тла десило се 25. фебруара. Створена је брана висока преко 50 метара, која је спречила природан ток реке Височице, а огромне количине воде потопиле су некадашње село Завој које је било прво на удару. Становници су се разбежали у брда и појате, где је ко стигао. Језеро се врло брзо пунило и претила је опасност да дође до пробијања препреке и да огромна количина воде угрози сва насеља смештена низводно, укључујући чак и Ниш. У селу Темска, које је било следеће на удару, по наредби, али и из објективног страха, дошло је до исељавања становника у више делове села. Врло брзим ангажовањем струке и војске, ископан је тунел за контролисано испуштање створене акумулације. Како је село Завој било потопљено и уништено, настала је идеја да се на том месту, новонастало језеро искористи за производњу електричне енергије.

Постојао је страх за снабдевање водом села Темска за које се знало да ће бити тешко угрожено. Темштани су стали у одбрану реке, а одмах уз њих су стали и становници села Станичење, Рагодеш, Рудиње, Куманово, Ореовица, Сопот, Церова, као и свих осталих села у сливу Темштице. Упркос отпору мештана, акумулација је ипак изграђена и од бране данас, коритом реке Височице, тече свега 10% средњег вишегодишњег протока, такозваног биолошког минимума, а по саставу и температури неквалитетне воде.

Следећи предлог је био да се поред већ преусмереног тока реке Височице, преведе у акумулацију и Топлодолска река која чини преостали део тока Темштице. Жеља тадашње власти била је да узме што већу количину воде и усмери је на хидроцентралу и ка граду Пироту, чиме би се сва насеља низводно од акумулације оставила без воде. Од тада до данас, становници Темске и околних села су водили борбу да спрече превођење Топлодолске реке. Одборници Општине су потписали 2004. године Декларацију о заштити Топлодолске реке.[10]

Друштво студената билогије и екологије „Јосиф Панчић“ уз подршку мештана Темске, а уз накнадно придруживање Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“ и Друштва студената географије „Сава Петров“ оснивају научно-истраживачки камп „Темска“ 2007. године.

Оброчни крст у Темској
Воденица
Купалиште

У селу је рођен књижевник Слободан Џунић.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Темска живи 794 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,0 година (49,5 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 333 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 2.244
1953. 2.224
1961. 2.029
1971. 1.736
1981. 1.435
1991. 1.162 1.160
2002. 908 913
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
904 99,55 %
Роми
  
2 0,22 %
Бугари
  
1 0,11 %
Југословени
  
1 0,11 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Јоvан Ћирић, Насеља Горњег Понишанља, Пиротски зборник бр. 8-9. Пирот, 1979.
  2. ^ Др Ивко Јовановић. МикротоПошшији слива Темштице u Топлодолске реке. Пиротски зборник бр. 22, Пирот. 1996. Од казивача Ивана Стојановића
  3. ^ Милан "Б. Милићевић. ('Дунавп ни Пчињу (липићи из Дневника). Годишњица Николе Чупића. Београд 1882. књ. 11 – Од Пирота преко Миџура до Видлича.
  4. ^ Костa Н. Костић. Историја Пирота. Пирот. 1973.
  5. ^ Милица Петковић, Остаци материјалне културе у сливу Темштице у народном предању, Пиротски зборник 1998, бр 23-24. стр. 57
  6. ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
  7. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  8. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  9. ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
  10. ^ „Декларација о одбрани Топлодолске реке ⋆ Savez za zaštitu prirode Srbije”. Savez za zaštitu prirode Srbije (на језику: босански). Приступљено 31. 8. 2020. 
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]