Осмаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осмаково
Zvonik u Osmakovi.jpg
Звоник у Осмакови
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.292
Географске карактеристике
Координате43°16′34″ СГШ; 22°25′19″ ИГД / 43.276° СГШ; 22.421833° ИГД / 43.276; 22.421833Координате: 43°16′34″ СГШ; 22°25′19″ ИГД / 43.276° СГШ; 22.421833° ИГД / 43.276; 22.421833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина486 м
Осмаково на мапи Србије
Осмаково
Осмаково
Осмаково на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Осмаково је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 292 становника (према попису из 1991. било је 357 становника).

Овде се налазе Црква Светог Ђорђа у Осмакову, Запис миро пет храстова (Осмаково), Запис оброк на Голошу (Осмаково), Запис Светог Ранђела (Осмаково) и Запис миро багрем (Осмаково).

Историја[уреди]

Осмаково први пут отворило школу 1855. године, а то је заслуга старог поп Николе Игњатовића, месног пароха. Он је позвао неког Анатолија "калуђера из Рима" (?), да учи његовог унука Јована (будућег свештеника у Осмакову). Наместио је попа, школу и стан за учитеља у црквену кући. Похађало је наставу преко 30 ђака а месечно је учитељ добијао један дукат. Клупе су биле обичне, на њима су седели ученици а писали на коленима. Али старац Анатолије је био строг и пијаница, који је и немилосрдно тукао децу са "валогама". Валоге је био поступак батинања, током којег два ученика на мотки држе подигнутог кривца, чије су везане ноге око колена; док он виси главом на доле, следи батинање по задњици - то је била најстрожија казна. Завршио је свој учитељски рад у селу, кад је тим начином претукао попиног унука. Поп Никола је био љут, али је учитеља позвао на вечеру, а након јела уз помоћ "момака" (који су држали Анатолија), избатинао по задњици и затим отпустио. Учитељ Анатолије је лоше прошао у даљем животу, у селу Доњој Глами је након пијанке пао са коња и притом поломио обе ноге. Дуго се довијајући да преживи, напокон је умро је као инвалид у манастиру Габровници, где га је један поп сместио онако немоћног. До ослобођења од Турака, неколико се учитеља променило у Осмакову.[1] У месту је 1896. године радила четвороразредна мушка школа са 61 учеником.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Осмаково живи 278 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,1 година (57,7 код мушкараца и 62,9 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,95.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.218
1953. 1.130
1961. 957
1971. 701
1981. 604
1991. 357 355
2002. 292 307
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
292 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]